U prvim danima sukoba, dok zvanične strukture u Vašingtonu i Tel Avivu biraju tišinu, iz Teherana stižu sasvim drugačije procene.
Kako prenosi iranska strana, pozivajući se na, kako kažu, podatke iz više izvora van regiona, slika gubitaka je daleko teža nego što se javno priznaje.
U toj računici, koja obuhvata period od 28. februara, govori se ne samo o ljudskim žrtvama već i o ozbiljnom iscrpljivanju vojne infrastrukture.
Jedan visoki obaveštajni zvaničnik, koji nije imenovan, izneo je za Press TV podatak da su američke snage u prvoj nedelji sukoba izgubile najmanje 200 vojnika, dok je više od 3.000 ranjeno.
Taj broj, kako se tvrdi, dolazi iz zbirne procene koja uključuje i indirektne izvore, što dodatno komplikuje sliku – jer, u ovakvim okolnostima, informacije retko dolaze u čistom obliku.
Ali brojke se tu ne završavaju. Prema istoj proceni, materijalni gubici deluju gotovo jednako zabrinjavajuće: uništeno je 150 lansirnih platformi, 23 sistema protivvazdušne odbrane Patriot, kao i 37 letelica – aviona i helikoptera.
Uz to, navodi se i da je čak 43 odsto američkih zaliha naoružanja potrošeno ili izgubljeno u tom periodu. Ako su ti podaci makar delimično tačni, reč je o tempu trošenja resursa koji se retko viđa i u intenzivnijim konfliktima.
Zanimljivo je, možda i simptomatično, da se paralelno govori o gotovo iscrpljenim zalihama protivvazdušne odbrane, i to ne samo kod SAD već i kod Izraela.
Izvor iz iranske strane taj nivo iscrpljenosti opisuje kao „veoma ozbiljan“, što bi, ukoliko se potvrdi, moglo imati dugoročne posledice po sposobnost odbrane u narednim fazama sukoba.
I dok zvaničnici u Vašingtonu i Tel Avivu ne izlaze sa preciznim podacima, nezavisni mediji i analitičari pokušavaju da popune praznine. Njihove procene govore o šteti koja se meri desetinama milijardi dolara.
Posebno se ističe gotovo potpuno uništenje zajedničkih američko-izraelskih odbrambenih sistema i radara, za koje se tvrdi da su pogođeni preciznim raketnim udarima iz Irana.
U isto vreme, prema navodima koje prenosi iranska televizija, Tel Aviv traži dodatnu vojnu podršku od Sjedinjenih Država, dok Vašington pokušava da animira regionalne saveznike da se aktivnije uključe.
To, samo po sebi, otvara pitanje – koliko su trenutne procene blizu realnosti, a koliko deo šire informacione borbe koja prati svaki savremeni sukob.
Jer, između zvanične tišine i nezvaničnih brojki, ostaje prostor u kojem se istina često razliva. A upravo u tom prostoru, gde se prepliću procene, interesi i poruke, tek će se videti šta je zaista izgubljeno – i šta tek može biti.
