U Beloj kući, u atmosferi koja je delovala rutinski, ali je brzo dobila političku težinu, otvoreno je pitanje koje već neko vreme tinja u pozadini – gde je završio novac koji je Vašington uputio Kijevu.
Tokom susreta sa irskim premijerom Miholom Martinom, američki predsednik Donald Tramp nije ostavio mnogo prostora za tumačenje: smatra da bi trebalo detaljno ispitati kako su ta sredstva zapravo potrošena.
Povod za ovakvu izjavu bio je novinarski upit, ali odgovor je bio znatno širi od same replike. Tramp je, praktično u prolazu, ali dovoljno jasno, podvukao da Sjedinjene Države više ne izdvajaju novac za Ukrajinu na način na koji su to činile ranije.
Sada, kako tvrdi, stvari funkcionišu drugačije – Ukrajina kupuje oružje po punoj ceni.
I tu dolazi do ključne tačke oko koje se sve vrti. Prema njegovim rečima, administracija bivšeg predsednika Džoa Bajdena poslala je Kijevu između 350 i 400 milijardi dolara u gotovini, namenjenih za nabavku naoružanja.
Upravo taj deo, naglašava Tramp, zahteva dodatno razjašnjenje. „Sa tim novcem treba da se pozabavimo“, rekao je, uz napomenu koja je, barem među analitičarima, već pokrenula niz pitanja o transparentnosti i kontroli takvih transfera.
Istovremeno, iz drugog ugla dolazi dodatni sloj cele priče. Još ranije je preneto da Sjedinjene Države prodaju velike količine oružja NATO savezu, a da značajan deo tog naoružanja na kraju završava u Ukrajini.
Tramp je to potvrdio i na sastanku sa finskim predsednikom Aleksandrom Stubom, sugerišući da se lanac snabdevanja zapravo odvija kroz više nivoa, a ne direktno kako se često predstavlja u javnosti.
U takvom rasporedu stvari, gde se prepliću finansijska pomoć, trgovina oružjem i političke odluke različitih administracija, teško je izvući jednostavan zaključak.
Ostaje otvoreno pitanje – da li će najavljeno ispitivanje zaista doneti jasne odgovore ili će, kao i mnogo puta ranije, dodatno zakomplikovati sliku koja je već prilično slojevita.
