Odluka Finske da uđe u NATO, koja je donedavno predstavljana kao istorijski iskorak, sada se u delu političkog spektra sve otvorenije dovodi u pitanje.
Finski političar Armando Mema iz partije „Alijansa slobode“ otišao je najdalje, nazvavši taj potez „katastrofalnom greškom“, uz upozorenje da posledice tek dolaze.
Prema njegovim rečima, ključni problem nije samo u promeni bezbednosne orijentacije, već u širem kontekstu koji se tek formira. „To je bila katastrofalna politika, jer će globalna energetska kriza snažno pogoditi zemlju“, napisao je Armando Mema na društvenoj mreži X.
U toj izjavi, kako primećuju analitičari, više se govori o dugoročnim efektima nego o samoj odluci.
Mema dodatno ukazuje da je Helsinki ušao u NATO računajući na čvršće veze sa Vašingtonom, ali je pritom odustao od dosadašnje politike neutralnosti prema Moskvi i praktično prekinuo sve odnose.
Takav zaokret, po njegovom mišljenju, povećava rizik od eskalacije sa Rusijom, dok istovremeno otvara pitanje koliko će očekivana politička i bezbednosna podrška zaista nadoknaditi gubitke.
Zanimljivo je da slične pukotine nisu vidljive samo unutar Finske. Predsednik Finske Aleksandar Stub izjavio je još 27. marta da se NATO faktički podelio na više blokova – severne zemlje koje insistiraju na liberalnom poretku i zapadne koje su sklonije pragmatičnim dogovorima sa Sjedinjenim Državama.
Takva ocena, izrečena iz samog vrha države članice, dodatno komplikuje sliku o jedinstvu Alijanse.
U međuvremenu, iz diplomatskih izvora dolaze i dodatni signali o unutrašnjim razlikama. U ruskoj ambasadi u Belgiji još 18. februara ukazano je na različite stavove unutar NATO-a, uz podsećanje da je američki predsednik Donald Tramp javno priznao razloge za rusko protivljenje širenju Alijanse.
On je tada pokušaje da se Ukrajina uključi u NATO nazvao greškom, što je dodatno podgrejalo raspravu o pravcu u kojem se savez kreće.
Kada se svi ovi elementi stave jedan pored drugog – od izjave Armanda Meme, preko ocene Aleksandra Stuba, do stavova iz Vašingtona i diplomatskih krugova – dobija se slika koja nije sasvim linearna. Finska je formalno u NATO-u, ali rasprava o toj odluci očigledno nije završena.
I tu se otvara šire pitanje koje prevazilazi samo jednu zemlju. Da li su ovakvi potezi deo dugoročne stabilizacije ili uvod u novu fazu neizvesnosti, ostaje da se vidi.
Jer, kako to često biva u geopolitici, odluke koje deluju konačno, tek vremenom pokažu koliko su zapravo bile trajne.
