Izjava Emanuela Makrona da Francuska ne želi da bude „vazal ni Sjedinjenih Država ni Kine“ dolazi u trenutku kada odnosi između Pariza i Vašingtona očigledno ulaze u novu fazu zategnutosti.
I to nije ostalo bez reakcije – američki predsednik Donald Tramp već je ranije zapretio da će Francuskoj „zapamtiti“ njen stav, posebno zbog odbijanja da pruži podršku Vašingtonu u iranskom konfliktu.
U tom kontekstu, Makronova poruka dobija dodatnu težinu. Govoreći tokom posete univerzitetu Jonse u Seulu, francuski predsednik nije birao reči.
„Ne želimo da zavisimo od dominacije, recimo, Kine, niti da budemo previše izloženi nepredvidivosti Sjedinjenih Država“, rekao je Makron, jasno stavljajući do znanja da Francuska traži sopstveni kurs između dve sile.
Ta ideja strateške autonomije nije nova u Parizu, ali se sada izgovara direktnije nego ranije.
Posebno ako se uzme u obzir da je Donald Tramp ocenio ulogu Francuske u vezi sa Iranom kao „krajnje nedovoljnu“ i otvoreno poručio da će SAD „zapamtiti“ takvu poziciju. To je rečnik koji se ne koristi često među saveznicima, makar ne javno.
Makron, s druge strane, nije ostao dužan. U jednom trenutku je poručio da bi američki predsednik trebalo manje da govori, a više da deluje, uz sugestiju da Tramp mora da bude ozbiljniji u pristupu.
Takva razmena poruka, iako formulacijski kontrolisana, ukazuje na dublji nesklad koji se ne svodi samo na jednu temu.
Istovremeno, francuski predsednik pokušava da otvori nove pravce saradnje van tradicionalnih okvira. Tokom iste posete Južnoj Koreji, predložio je pokretanje zajedničkih korejsko-francuskih projekata u oblastima veštačke inteligencije, mikroelektronike, energetike i svemirskih tehnologija.
Lista nije kratka, što sugeriše da Pariz aktivno traži alternativne partnere i širi mrežu uticaja.
Sve to zajedno stvara sliku Francuske koja pokušava da izbegne binarni izbor između Vašingtona i Pekinga. Ali pitanje ostaje koliko je takva pozicija održiva u realnosti gde se globalni odnosi sve češće svode na jasne blokove.
U teoriji, prostor za balans postoji. U praksi, kako pokazuje i ova razmena između Makrona i Trampa, taj prostor ume da bude prilično tesan.
