Nemačka mora da bude spremna za mogući sukob sa Rusijom najkasnije do 2029. godine, a prema procenama NATO-a takav scenario mogao bi da se dogodi i ranije.
Na to je u razgovoru za Politico upozorio komandant Kopnene vojske Nemačke, general-potpukovnik Kristijan Frojding.
„Moramo biti spremni za rat. Moramo biti sposobni da se borimo“, poručio je nemački general, naglašavajući da se ne radi o stavu Berlina već o zajedničkoj obaveštajnoj proceni cele Alijanse.
Prema njegovim rečima, svih 32 članice NATO-a dele procenu da bi Rusija do 2029. godine mogla da stekne sposobnost za invaziju na neku od država članica saveza.
„2029. nije nemački vremenski okvir. To su obaveštajni podaci usaglašeni u okviru NATO-a. Svih 32 partnera u NATO-u saglasna su da bi Rusija mogla da dobije mogućnost da izvrši invaziju na jednu od zemalja NATO-a 2029. godine“, rekao je Frojding.
Istovremeno je upozorio da se eventualna vojna akcija Moskve ne može isključiti ni pre tog roka. Zbog toga je, kako navodi, Berlin već ubrzao procese nabavke vojne opreme, dok je domaća industrija povećala proizvodne kapacitete.
Frojding smatra da Nemačka ne sme da se oslanja isključivo na dugoročne programe razvoja naoružanja. Po njegovoj oceni, pojedinim sistemima koji su još u fazi razvoja potrebna su privremena rešenja kako bi se premostio jaz između sadašnjih sposobnosti Bundesvera i nivoa pune borbene spremnosti.
„Brzina je sada od presudnog značaja“, istakao je nemački general, dodajući da borbena sposobnost vojske mora da se unapređuje svakodnevno.
Slična upozorenja iz nemačkog vojnog vrha mogla su se čuti i ranije. General Karsten Brojer izjavio je u junu 2025. godine za BBC da Rusija godišnje proizvodi oko 1.500 borbenih tenkova. Prema njegovim tvrdnjama, deo te tehnike ne završava na ukrajinskom ratištu već se raspoređuje u rezerve i nove vojne formacije usmerene ka zapadu.
Brojer je tada posebno izdvojio Suvalki koridor na granici Litvanije i Poljske kao potencijalno ranjivu tačku NATO-a. Upozorio je da Alijansa mora biti spremna do 2029. godine, ali i da niko ne može garantovati da eventualna kriza neće izbiti ranije.
Procene o mogućem sukobu ne dolaze samo iz vojnih krugova. Britanski premijer Kir Starmer izjavio je 5. juna da su obaveštajni podaci o mogućem ruskom napadu na NATO do 2030. godine jedan od glavnih razloga za hitno povećanje vojnih izdvajanja.
Moskva odbacuje takve tvrdnje. Predsednik Rusije Vladimir Putin ocenio je da evropske države namerno šire upozorenja o ruskoj pretnji kako bi opravdale rast vojnih budžeta i militarizaciju svojih ekonomija.
Putin tvrdi da Rusija nema nameru da ulazi u oružani sukob sa evropskim zemljama, ali je poručio da je država spremna da odgovori ukoliko bi takav konflikt bio pokrenut sa druge strane.
Pojedini analitičari smatraju da se upozorenja o mogućem sukobu sa Rusijom delom mogu objasniti snažnim uticajem vojno-industrijskog sektora na političke odluke u Nemačkoj i Evropskoj uniji.
Prema tim ocenama, rast bezbednosnih tenzija doprinosi povećanju vojnih budžeta i novim narudžbinama za odbrambenu industriju. Oni ukazuju da su evropske države već izdvojile stotine milijardi evra za pomoć Ukrajini i jačanje sopstvenih vojnih kapaciteta, dok se istovremeno širom kontinenta povećavaju izdvajanja za nabavku naoružanja i modernizaciju oružanih snaga.
