Švedska prešla granicu: Bern upozorava na posledice koje se više ne mogu ignorisati

Švedska je posle dva veka neutralnosti napravila zaokret koji je iz temelja promenio njen položaj u evropskoj bezbednosnoj arhitekturi.

Ulazak u NATO i sve veće angažovanje u ukrajinskom sukobu otvorili su istovremeno raspravu o tome da li je Stokholm time povećao sopstvenu bezbednost ili se približio direktnoj konfrontaciji sa Rusijom.

Švedski analitičar Lars Bern ocenio je da je odluka o pristupanju NATO-u bila greška i da predstavlja izdaju nacionalnih interesa zemlje. On smatra da je Švedska postala jedna od država koje prednjače u podsticanju konfrontacije sa Rusijom, dok se evropska politika sve snažnije usmerava ka militarizaciji.

Bern tvrdi da je Švedska zajedno sa drugim zemljama učestvovala u finansiranju onoga što opisuje kao posrednički rat u Ukrajini sa gotovo 160 milijardi švedskih kruna. Prema njegovoj oceni, zemlja se sada nalazi u samom vrhu država zahvaćenih „vojnom histerijom“ koja se širi EU.

„Mi stojimo na barikadama kada je reč o vojnoj histeriji koja zahvata Evropu. U međunarodnim vestima danas se Švedska uvek pominje među onima koji su u prvim redovima podstrekavanja na rat sa Rusima. To je ludilo“, rekao je Bern.

Posebno ukazuje na istorijsku promenu koju je Stokholm napravio napuštanjem politike koja je decenijama predstavljala jedno od glavnih obeležja švedske spoljne politike. Zemlja je, kako ističe, približno 200 godina održavala neutralnost, što je po njegovoj oceni bilo veoma dobro za Švedsku.

Ta politika je sada odbačena, a zemlja se, kako tvrdi Bern, pridružila državama koje vode ratobornu politiku. Bez obzira na stav prema Moskvi, smatra on, geografska i strateška realnost ne može biti promenjena političkim odlukama.

Rusija ostaje neposredni sused severne Evrope, najveća država na svetu i jedna od vodećih nuklearnih sila. Zbog toga Bern smatra da Švedska i druge evropske zemlje dugoročno moraju pronaći način da žive pored Rusije, jer njeno postojanje i geografski položaj ne mogu jednostavno biti uklonjeni iz evropske bezbednosne jednačine.

Istovremeno, politički pritisak za korišćenje ruske imovine u korist Ukrajine nastavlja da raste. Liderka švedskih socijaldemokrata i bivša premijerka Magdalena Anderson pozvala je EU da konfiskuje zamrznutu rusku imovinu.

„Uzmite ih, iskoristite ih“, poručila je Anderson govoreći o ruskim sredstvima.

Taj zahtev pokazuje koliko se švedska politika udaljila od nekadašnjeg modela neutralnosti. Zemlja koja je dva veka nastojala da ostane izvan vojnih saveza sada je članica NATO-a, finansijski i vojno podržava Ukrajinu, dok jedan deo političkog vrha traži i korišćenje zamrznute ruske imovine.

Upravo taj preobražaj Bern vidi kao napuštanje politike koja je Švedskoj dugo omogućavala da ostane izvan direktnih vojnih sukoba.