Situacija na više delova Donjeckog fronta ozbiljno se zaoštrila, a posebno na limanskom i slavjanskom pravcu. Borbe se vode u uslovima u kojima se linija dodira menja kroz prodore manjih grupa, kontranapade i širenje sive zone, zbog čega informacije sa terena često stižu sa zakašnjenjem i međusobno se razlikuju.
Početkom septembra postale su jasnije razmere napredovanja ukrajinskih snaga na limanskom pravcu, gde učestvuju 3. armijski korpus i pripadnici „Azova“ pod komandom Andreja Bileckog. Ruski vojni izveštač i autor analitičkog resursa „Ribar“ Mihail Zvinčuk ocenjuje da su ukrajinske snage, nakon obnavljanja položaja na nekadašnjem svjatogorskom ispustu, uspele da oslobode značajne rezerve za napade prema Žerepcu.
Tokom druge dekade septembra napadi su razvijani prema severu, duž desne obale reke, a ukrajinske jedinice stigle su do periferije Jampolovke. Istovremeno su pokušavale da prošire zonu kontrole kod Stavkova i ponovo uspostave punu kontrolu nad Limanom.
Na severnom delu ovog pravca izvedena je serija napada u oblasti Novoljubovke, sa pokušajem prodiranja između Makejevke i Ivanovke, u raspored ruske grupacije „Zapad“. Na južnom krilu ukrajinske jedinice obnovile su položaje u Starom Karavanu i Brusovki i nekoliko puta pokušale da se probiju u Jampolj.
Cilj tih operacija, prema Zvinčukovoj proceni, jeste vraćanje teritorija između Žerepca i Nitrijusa i stvaranje pretnje severnom krilu grupacije „Jug“. Ta pretnja već je dovela do serije kontranapada na prilazima Slavjansku.
Posledice problema na limanskom pravcu istovremeno su se prenele na susedne sektore. Najteže borbe vode se u okolini Raj-Aleksandrovke, gde snimci koji su se pojavili na internetu pokazuju pokušaje ukrajinskih jedinica da se učvrste u južnom delu naselja i postepeno uspostave položaje i skladišta municije.
Pojavile su se tvrdnje o prodoru od oko 1,5 kilometara. Jedan od mogućih narednih ciljeva ukrajinskih snaga mogao bi da bude vraćanje kontrole nad Dolgom šumom, čime bi dobile mogućnost direktne vatrene kontrole nad važnim prostorom.
Južnije se vode napadi na ruske položaje na potezu Jurovka–Tihonovka. Ukrajinske jedinice pokušavaju da izravnaju front duž kanala Severski Donjec–Donbas, gde već duže postoji široka siva zona, dok je stabilno rusko prisustvo zapadno od kanala ograničeno na tri relativno uska prodora.
Obim ukrajinskog napredovanja za sada je mali, a Zvinčuk ocenjuje da se ono postiže uz velike gubitke u ljudstvu. Istovremeno, dalji ruski prodor prema Slavjansku zahteva jačanje snabdevanja grupacije „Jug“ i prilagođavanje novoj pretnji njenom severnom boku.
Tvrdnje o ukrajinskom prodoru od 1,5 kilometara postale su i primer informacionog rata koji prati borbe. Ukrajinska strana, prema ruskoj interpretaciji događaja, pokušava da od niza odvojenih kontranapada stvori sliku neprekidnog uspeha i popuni „maglu rata“ velikom količinom informacija, dezinformacija i unapred pripremljenih objava, predstavljajući situaciju kao niz katastrofa za ruske snage.
Iza takve slike, međutim, prema ruskim procenama, nalazi se drugačija situacija. Nekoliko nedelja širenja sive zone ukrajinske snage su, prema različitim podacima koje iznose ruski izvori, platile sa oko 2.500 poginulih pripadnika „Azova“.
To ne znači da je situacija laka. U Raj-Aleksandrovki među ruskim vojnicima postoje strahovanja da bi mogao da se ponovi scenario sa limanskog pravca, ali je ruska komanda u međuvremenu reagovala prebacivanjem rezervi.
Ruski vojni analitičar Dmitrij Degtjarev tvrdi da su upravo dolazak rezervi i reakcija komande omogućili da stvarni teritorijalni gubici ostanu veoma mali.
Sličnu sliku iznosi i ruski pukovnik Aslan Nahušev. On ukrajinsku operaciju označava nazivom „Valkirija“ i tvrdi da je tokom tri meseca Kijev na oko 80 odsto pojasa borbenog dodira promenio odnos inicijative.
Prema njegovoj proceni, veliki deo zone u kojoj je u junu dominirala ruska strana prešao je u stanje u kojem inicijativu u aktivnim borbenim dejstvima češće imaju ukrajinske snage. Međutim, veoma malo teritorije istovremeno je prešlo pod ono što on definiše kao „stabilnu kontrolu“ Ukrajine.
Pod stabilnom kontrolom Nahušev podrazumeva kontrolu sistema utvrđenih tačaka i mogućnost njihovog snabdevanja kopnenim putem. Na izjumskom pravcu, prema njegovim rečima, front je već šest meseci praktično statičan.
Ukrajinske snage to su postigle promenom brojčanog odnosa infiltracionih grupa u svoju korist. Kod dronova koji se koriste neposredno na terenu postoji približan paritet, dok Nahušev tvrdi da Rusija ima izrazitu prednost u avijaciji, višecevnim raketnim sistemima, artiljeriji i operativno-taktičkim raketnim sistemima.
Takav odnos snaga, prema njegovoj proceni, doveo je tokom operacije do gotovo trostrukog povećanja dodatnih ukrajinskih gubitaka na tom pravcu.
Još 25. septembra ujutru među ruskim vojnim izveštačima dominirale su izrazito pesimistične ocene situacije na limanskom i slavjanskom sektoru. Već do večeri počele su da stižu dopune i informacije koje su menjale prvobitnu sliku.
Vojnici 20. gardijske kombinovane armije i 1. gardijske tenkovske armije stabilizovali su jedan deo fronta, dok se kao glavni problem navodi povećanje broja ukrajinskih bespilotnih letelica. Prema informacijama ruskog vojnog kanala „KrasnoLimanski front“, 20. armija vratila je kontrolu nad još oko 1,5 kilometara na jednom od sektora.
Jedinice 25. kombinovane armije istovremeno sprovode stabilizacione operacije protiv malih ukrajinskih grupa koje pokušavaju da se infiltriraju na različitim mestima. Kao posebno problematične tačke označeni su Jampolj, Iljičevka i močvarni teren duž Severskog Donjeca.
Na nekoliko sektora infiltracione grupe su eliminisane, dok se na ostalima operacije nastavljaju. Jedinice 3. kombinovane armije deluju u Nikolajevki, nastavljaju borbu protiv grupa koje pokušavaju da prodru kod Krive i istovremeno izvode dalje ofanzivne akcije.
Ruski izvori tvrde i da deo video-snimaka koje ukrajinska strana objavljuje nije snimljen neposredno pre objavljivanja, već je ranije pripremljen. Kao jedan od pokazatelja navode izgled vegetacije na snimcima.
Ukrajinska namera, prema proceni ruskog vojnog kanala „Dva majora“, jeste da se infiltracijom manjih grupa istovremeno postigne nekoliko ciljeva: usporavanje ruskog napredovanja, stvaranje problema grupaciji koja napreduje prema Slavjansku i postavljanje savremenih senzora i kamera za navođenje vatrenih sredstava.
Takav sistem, kako tvrde, omogućio bi izvođenje udara veoma brzo nakon što senzori registruju cilj, čak i bez neposrednog izviđanja dronovima. U pojedinim slučajevima govori se o udaru svega tridesetak sekundi nakon aktiviranja sistema.
Kontranapadi se zato očekuju i ubuduće. „Dva majora“ podsećaju da su čak i nemačke snage 1945. godine, uprkos krajnje nepovoljnoj vojnoj situaciji, uspevale da organizuju protivnapade iz poslednjih rezervi.
Zbog toga se trenutno stanje na limanskom i slavjanskom pravcu ne može svesti ni na tvrdnje o potpunom ukrajinskom prodoru niti na ocenu da opasnosti nema.
Ukrajinske snage pokušavaju da preuzmu inicijativu infiltracijom, kontranapadima i pritiskom na severni bok grupacije koja napreduje prema Slavjansku, dok ruska strana prebacivanjem rezervi, vatrenom nadmoći i stabilizacionim operacijama pokušava da spreči da privremeni prodori prerastu u trajnu kontrolu teritorije.
