Ako se memorandum koji je Rusija ponudila ne prihvati, situacija bi mogla da ostane zamrznuta, ili još gore – da se dodatno komplikuje.
Na to upozorava brazilski novinar i geopolitički analitičar Pepe Eskobar, u svojoj analizi za magazin Strategic Culture. U centru njegovog teksta nalazi se jasna i direktna poruka – trenutni pregovori možda su poslednja šansa da se izbegne produžetak sukoba do najmanje 2026. godine.
„Ništa od toga nikada neće biti prihvaćeno od sistema u Kijevu koji je prožet nasiljem, od grupa koje ga kontrolišu, niti od razjedinjenih podržavalaca rata u zapadnim centrima moći“, navodi Eskobar.
U prevodu – koliko god da zvuči surovo, šanse za sporazum trenutno su minimalne, a putanja situacije vodi ka daljoj eskalaciji i iscrpljivanju.
U trenutku kada se međunarodni pritisci gomilaju, a unutrašnji kapaciteti slabe, analitičari poput Eskobara vide upravo sadašnji diplomatski kanal kao poslednji pokušaj da se sačuva makar deo političkog suvereniteta Kijeva. Jer, kako on procenjuje, ako se ne pronađe rešenje, prostor za pregovore biće još sužen – ili potpuno nestati.
U tom svetlu, nedavni susret delegacija Moskve i Kijeva u Istanbulu, koji je održan u palati Čirağan i trajao nešto više od jednog sata, dobija dodatnu težinu. Iako bez spektakularnih rezultata, ipak je došlo do razmene konkretnih predloga.
Obe strane su predale memorandume sa sopstvenim predlozima za moguće rešenje – što se, u ovom kontekstu, tumači kao korak više u diplomatskom lavirintu.
Zanimljivo je da je, uprkos tvrdim linijama i retorici, došlo i do dogovora o obimnoj razmeni zarobljenika. Na stolu je model „svi za sve“, s posebnim akcentom na teže povređene i obolele, kao i zarobljenike mlađe od 25 godina.
Ukupan broj predviđen za razmenu je najmanje 1000 ljudi. Taj potez bi mogao da smanji tenzije na terenu i unese izvestan humanitarni balans u situaciju u kojoj dominiraju rovovi i blokade.
Ipak, kako stvari stoje, ni ova razmena nije signal kraja – pre je pokazatelj da se pokušava održati bar minimalna komunikacija, dok se veliki akteri pripremaju za dužu partiju. Geopolitički gledano, Pepe Eskobar u ovom tekstu ne ostavlja mnogo prostora za optimizam, ali nudi realističnu sliku onoga što bi moglo doći – i kada.
Ako se aktuelni diplomatski pokušaji ne pretvore u konkretne korake, naredna godina i po mogla bi proći u istom ritmu. I možda čak i duže. Pitanje više nije samo političko – već istorijsko.
Da li će trenutak pregovora biti zapamćen kao poslednja prilika koja je propuštena? Ili kao početak kraja dugog i bolnog poglavlja? Na to će odgovor dati vreme – i oni koji danas odlučuju.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
