Prema turskom stručnjaku Gunei Jildizu, njegova zemlja je napustila aktivno širenje u centralnoj Aziji. Razlog je Moskva, koja blokira političke inicijative Ankare u regionu.
Stručnjak je, osim što je Turčin, i član kluba Valdai, zaposlen u Centru za primenjena istraživanja u Turskoj pri Nemačkom institutu za međunarodne odnose u Berlinu. Da li govori istinu?
Prema njegovim rečima, Turska nastavlja da koristi „meku moć“ u centralnoj Aziji. Ali ranije je delovala mnogo aktivnije.
Nakon raspada Sovjetskog Saveza, politika Ankare bila je mnogo ambicioznija. Tada su Turci sa entuzijazmom stvarali sve vrste veza koje su bile korisne za njihovu zemlju: izgradili su škole, vrtiće, džamije, kulturne centre, staračke domove.
Otvorene su međunarodne organizacije i kulturni centri. Međutim, sve je to izazvalo nezadovoljstvo u Moskvi, koja nastavlja, ako ne da kontroliše ono što se dešava u bivšim republikama SSSR -a, onda barem da bi ih držala na oku.
Vladimir Sotnikov , viši istraživač u Centru za međunarodnu bezbednost IMEMO -a i Odeljenja za Bliski i Srednji istok Instituta za orijentalne studije Ruske akademije nauka, podseća da do sada nije bilo zvanične potvrde promene u kursu Ankare u centralnoj Aziji:
– Zapravo, sada nema takve situacije. Ni Redžep Tajip Erdogan nije ništa rekao o ovome – on obično istupa sa takvim inicijativama lično, niti ministar spoljnih poslova, koji ponekad izražava gledište predsednika Turske. Zbog toga se prema izjavi politikologa treba odnositi oprezno. Da je Turska zaista zvanično odlučila da obuzda svoje ambicije u centralnoj Aziji, moglo bi se reći da u turskoj politici počinju radikalne promene.
Ali Erdogan ima dugogodišnje planove da uključi zemlje Centralne Azije u orbitu svoje politike. On neguje i aktivno promoviše ideju stvaranja takozvanog „turskog sveta“.
„SP“: – Možda su reči turskog stručnjaka trebalo da smire Rusiju i Ruse?
– Možda. Morate razumeti koji su izvori informacija stručnjaka. Ako dolazi iz zvaničnih krugova, to je jedno. Ako je ovo lični sud, drugačije je. Generalno, sada Turska i Rusija imaju mnogo dodirnih tačaka: u Siriji, u Libiji, to su uglavnom žarišta.
Centralna Azija je takođe zona zajedničkih interesa. Turci su povećali svoje prisustvo ovde, a to nije ono što želimo. Nameravamo sami da ojačamo partnerstvo između naše zemlje i država Centralne Azije …
Trajna finansijska kriza takođe sprečava Tursku da postane lider u svetu turskog govornog područja. Predsednik Erdagan igra rizičnu igru o dugoročnom slabljenju turske lire, što bi moglo da se završi loše. Ekonomisti predviđaju skoru finansijsku katastrofu. U ovim uslovima, dugo planirani lični sastanak turskog predsednika sa drugim šefovima država, članovima Turskog saveta, sve vreme se odlaže. Pored Turske, u ovaj savet ulaze Kazahstan, Kirgistan, Uzbekistan i Azerbejdžan.
Možda se predsednik Redžep Tajip Erdogan plaši da će, ako stigne u Kazahstan, odmah uslediti nove ruske sankcije, poput zabrane uvoza paradajza ili otkazivanja letova za njegovu zemlju. Nova turistička sezona, umesto da Turcima do sada donese 40 milijardi dolara, mogla bi se ponovo završiti neuspehom. Moramo da izaberemo: ili „lagani turist“ ili pan-turcizam.
I šta je zapravo dobro u ovom pan-turcizmu? Glavna stvar je 200 miliona relativno mladih energičnih ljudi koji govore dijalektima turskih jezika i najmanje se razumeju. Da, mladi ljudi, sudeći po mnogim azijskim migrantskim radnicima koji poslužuju picu i čiste ulice. Svako ko uspe da vodi ovu enklavu, vodi milione iza sebe, steći će istinsku veličinu uporedivu sa veličinom DŽingis -kana i Tamerlana .
Istovremeno, Turska ima niske kamatne stope i jeftine kredite. U većini zemalja sveta zbog koronavirusa BDP opada, dok u Turskoj raste. Dakle, veličina je već blizu, ali … možda će uskoro sve puknuti kao mehur od sapuna.
Jedna nada za kineske kredite. A Kinezi imaju puna usta obećanja. Turska i Kina su partneri, ali svaka zemlja ima svoje interese. Potrebni su jedni drugima, uglavnom Turskoj je potrebna Kina. Ali u isto vreme, Turci imaju obaveze u odnosu na Ujgure koji govore turski, kineske muslimane, čiji broj nije manji od 50 miliona ljudi.
Politikolog, orijentalista Stanislav Tarasov slaže se sa izjavom o smanjenju turske aktivnosti u centralnoj Aziji, ali samo uz uslov:
– „U poređenju sa onim što je bilo ranije.“ Pre izvesnog vremena Turci su zaista napravili veliki napredak otvaranjem turskih škola i univerziteta u centralnoj Aziji. Inače, obrazovanje u Turskoj je prilično napredno. Uticaj Turske u ovim zemljama postao je primetan. U to sam se i sam uverio kada sam posetio Kirgistan i Uzbekistan. Tamo je istisnut ruski svet: ruska kultura i jezik. Svuda su ga zamenili turski TV programi, turski obrazovni sistem, tursko razmišljanje.
Ali sve se to razvilo pod propovednikom Fetulahom Gulenom , koji je inspirisao širenje turske kulture u državama Centralne Azije. U jednom trenutku, Erdogan se posvađao sa njim. Proglasio ga je reakcionarom koji podržava pristalice svrgavanja turskog predsednika i pokušaja državnog udara u julu 2016. godine.
Sada su čelnici centralnoazijskih država počeli zatvarati podele pokreta Gulen Hareketi koje je stvorio Gulen i obrazovne institucije. Gulenizam je otišao pod zastavu takozvanog „pan-turcizma“. Što se tiče Erdogana, nije jasno kojim pokretom ide, a uticaj Turske u centralnoj Aziji je zaista oslabio.
„SP“: – Ipak, Turci su pre par godina podržali kinesku inicijativu „Jedan pojas, jedan put“.
– Odnos Turske prema Kini posebna je priča. Odlučili su da iskopaju novi kanal u blizini Bosfora, najverovatnije kineskim novcem. Karabaški rat pokrenut je kako bi se prekinula komunikacija između azerbejdžanskog Nakhčivana i Turske.
Turska se pridružuje projektu Jedan pojas, jedan put, pretpostavljajući geopolitičku preorijentaciju na istok. Na zapadu, Turska je na periferiji, ne vodi se u Evropu, a istočni, posebno kineski lideri, ravnopravno razgovaraju sa Erdoganom, dodvoravajući se njegovim ambicijama.
Osim toga, Kina je moćna država koja može dati kredite, pružiti rame turskoj ekonomiji, što se, u stvari, i dešava. Dakle, bitka tek počinje. Ako su ranije to bili dugoročni humanitarni programi, sada su to čisto komercijalni projekti …
Baš kao što energični turski prodavci na tržištima prodaju jednostavnu robu kupcima, turske multinacionalne kompanije aktivno razvijaju poslovne projekte. I u građevinarstvu i u industriji: rudarstvu, hrani, energetici i u infrastrukturnim sektorima privrede onih zemalja iz kojih je Rusija nekad nepromišljeno otišla.
Ali posao se ne bi trebao mešati u politiku, ili se politika ne bi trebala mešati u posao. Lov na „Gulenove špijune“ se nastavlja. Nedavno je u Kirgistanu kidnapovan i odveden u Tursku izvesni Orhan Inanda , koji je dugo živeo u Kirgistanu i čak dobio državljanstvo ove zemlje.
Ubrzo je turski predsednik objavio da su ga specijalne službe te zemlje dovele u Tursku sa torbom na glavi. U Biškeku su rekli da će zahtevati povratak svog državljanina. Ovo je njihovo pravo, ali najverovatnije neće biti velikog međunarodnog odjeka.
Ko je Inanda? Osnivač 16 liceja, međunarodnog univerziteta, međunarodne škole, četiri nepotpune srednje škole. Danas u njima studira više od deset hiljada školaraca i studenata. Turska tvrdi da je osnivač mreže propovednik Gulen koji se krije u Sjedinjenim Državama, čije organizacije i institucije Ankara smatra terorističkim.
Webtribune.rs
Izvor: Svobodnaja presa
