Zatezanje situacije oko Irana moglo bi da ima posledice koje ne idu u prilog predsedniku SAD Donaldu Trampu.
Upravo na to upozorava politikolog Jevgenija Vojko, docent Departmana za politologiju Finansijskog univerziteta pri Vladi Rusije, koja smatra da bi dugotrajna vojna kampanja mogla da se okrene protiv njega.
U razgovoru za Cargrad, Vojko otvoreno kaže da produžavanje sadašnjeg sukoba nije u interesu Trampa. Dugotrajna vojna kampanja, u koju bi aktuelna situacija u Iranu mogla da preraste za Sjedinjene Države, nosi ozbiljne političke i finansijske rizike. Upravo zato, ocenjuje ona, sa velikom verovatnoćom Tramp računa na brz i vidljiv uspeh.
Već je, podseća Vojko, dao izjavu i komentarisao situaciju. Kako se zvanično navodi, glavni udari usmereni su na nuklearne i raketne objekte Irana – upravo na ono što je bilo predmet pregovora.
Taj detalj, kako ističe, nije slučajan. „Pre svega vidimo da se osnovni udari, kako se deklariše, nanose po nuklearnim objektima, po raketnim objektima. To je upravo ono što je bilo predmet pregovora“, naglasila je Vojko.
Ona ukazuje i na faktor koji se, po njenom mišljenju, ne sme zanemariti – pritisak Izraela na administraciju Donalda Trampa. Bilo direktno, bilo posredno, takav uticaj je, kako kaže, verovatno postojao.
Vojko govori o formiranju svojevrsne koalicije zemalja „spremne na zajedničke akcije do određenog momenta“, čime sugeriše da je saradnja precizno tempirana i uslovljena razvojem situacije na terenu.
Kada je reč o ciljevima Vašingtona, ona smatra da Tramp verovatno polazi od pretpostavke da će aktuelni udari biti efikasniji nego prošle godine. Postoje, kako navodi, i javni pozivi političkim vlastima u Iranu, ali i običnim građanima, da se pripreme za moguće unutrašnje političke procese.
U tom smislu, kampanja bi mogla da bude masivnija, a ne ograničena na pojedinačne, simbolične ciljeve. „To neće biti neki tačkasti udari po isključivo pojedinim mestima“, ocenila je ona.
Međutim, svaka duža operacija nosi cenu. Vojko podseća na finansijske troškove povezane sa prisustvom američke nosačke grupe u Persijskom zalivu, kao i na moguće nezadovoljstvo unutar vojnog establišmenta. Takvi faktori, kaže, predstavljaju dodatno opterećenje.
U širem kontekstu, ona napominje da Tramp možda pokušava da iskoristi situaciju i u svetlu zastoja u pregovorima o Ukrajini. Odluka o pokretanju kampanje, smatra Vojko, doneta je uz aktivan uticaj izraelskih i proizraelskih lobističkih grupa.
Podseća da se i sam premijer Izraela ranije obraćao Trampu sa pozivom da započne vojnu kampanju. Tada je Tramp odbio, ali, kako sugeriše, neformalni razgovori verovatno su nastavljeni.
Ključno pitanje, zaključuje Vojko, biće reakcija Irana. Od toga koliko će izraelska strana osetiti eventualne odgovore, i koliko će oni biti bolni i primetni za izraelsko društvo, u velikoj meri zavisi dalji tok aktuelnog sukoba u njegovoj aktivnoj fazi.
U takvoj jednačini, gde se prepliću vojni ciljevi, unutrašnja politika i međunarodni pritisci, ostaje otvoreno koliko će brzo doći do raspleta – i ko će na kraju platiti najveću cenu produžene krize.
Pitanje je da li će naslednik Hameneija želeti da razgovara sa SAD pod okolnostima likvidacije vrhovnog vođe. Ono što je najavljivano iz vrha vlasti Irana da se Hamenei neće kriti te da će otići kao mučenik se obistinilo.
