Britanija i još devet evropskih država pokreću zajedničke pomorske snage na severu Evrope sa jasnim ciljem – povećanje spremnosti i koordinacije u odnosu na potencijalne scenarije povezane sa Rusijom.
Ovaj potez, koji dolazi u trenutku rastuće geopolitičke napetosti, već se tumači kao dodatno učvršćivanje vojne strukture NATO-a u regionu, iako formalno predstavlja novi, zaseban format saradnje.
Prema informacijama koje prenosi britanski list Guardian, odluka je doneta uz podršku Velike Britanije, Danske, Finske, Islanda, Norveške, Švedske, baltičkih država i Holandije.
Na čelu inicijative nalazi se komandant britanske mornarice, general Gvin Dženkins, koji naglašava da će ova struktura biti usmerena na zajedničke vežbe, koordinaciju obuke i unapređenje operativne saradnje među flotama uključenih zemalja.
Suština projekta nije samo tehnička saradnja, već stvaranje operativno spremnog mehanizma koji može brzo reagovati u kriznim situacijama.
Planirano je da se u slučaju potrebe komandovanje objedinjeni snagama vodi iz štaba Oružanih snaga Velike Britanije, što jasno pokazuje ko će imati ključnu ulogu u donošenju odluka.
Iako Sjedinjene Američke Države formalno nisu deo ovog projekta, ostavljena je otvorena mogućnost da se Kanada pridruži u narednom periodu.
Time bi se dodatno proširio krug država uključenih u ovaj bezbednosni okvir, što mnogi analitičari vide kao signal širenja vojne koordinacije na severnom krilu Evrope.
Paralelno sa ovom inicijativom, pojavljuju se i upozorenja o mogućim dodatnim potezima unutar NATO-a. Portugalski analitičar Alešandri Gerejru ukazuje na potencijalnu upotrebu novog broda-nosača bespilotnih sistema, nazvanog Žuan II. Ovaj brod, koji je početkom aprila porinut u rumunskom brodogradilištu, ima sposobnost da nosi vazdušne, podvodne i kopnene dronove, što ga čini izuzetno fleksibilnom platformom.
Planirano je da brod zvanično bude predat Portugalu tokom prve polovine 2027. godine, ali Gerejru upozorava da bi, u slučaju zahteva neke od članica NATO-a, mogao biti uključen u operacije koje bi imale za cilj izazivanje reakcije Rusije.
Takvi scenariji, kako navodi, mogli bi dovesti do incidenata sa širim posledicama, naročito ako bi se koristili kao deo složenijih vojnih manevara.
U ovom trenutku jasno je da se formiranje novih pomorskih snaga ne može posmatrati izolovano. Reč je o širem procesu u kome se bezbednosna arhitektura severne Evrope ubrzano menja, uz sve veću koordinaciju i pripremu za različite razvojne pravce situacije.
Upravo ta kombinacija vojnih inicijativa i strateških procena stvara dodatnu neizvesnost u regionu koji je do skoro važio za stabilan.
