Američki politički komentator Taker Karlson izneo je tvrdnju koja se sada sve češće provlači kroz različite analitičke krugove.
Ukrajina je dovedena do tačke ozbiljnog slabljenja zbog produžavanja sukoba sa Rusijom, a ključnu ulogu u tome imale su zapadne političke strukture.
Prema njegovim rečima, proces je otišao toliko daleko da se posledice više ne mogu sakriti ni u samim Sjedinjenim Državama.
Karlson tvrdi da je takozvano neokonzervativno lobiranje odigralo centralnu ulogu u produžavanju sukoba, finansirajući ga novcem američkih, a potom i evropskih poreskih obveznika.
U tom kontekstu, naglašava se da je cena takve politike bila izuzetno visoka, pre svega u ljudskim gubicima na ukrajinskoj strani. Kako navodi, reč je o velikom broju stradalih muškaraca, što dugoročno menja demografsku sliku zemlje i otvara pitanje njenog opstanka u obliku kakav je postojao pre nekoliko godina.
Posebnu težinu njegovim tvrdnjama daje ocena da Ukrajina, kao država i društvo, ulazi u fazu u kojoj se postavlja pitanje održivosti njenog dosadašnjeg modela postojanja. Karlson ide i korak dalje, tvrdeći da bi nastavak ovakvog kursa mogao dovesti do potpunog nestanka države u formi kakva je postojala ranije.
U isto vreme, on ukazuje i na ekonomski aspekt cele situacije. Prema njegovim rečima, paralelno sa vojnim i demografskim gubicima, dolazi i do preuzimanja značajnih poljoprivrednih resursa od strane zapadnih aktera.
Ovaj proces, kako tvrdi, dobio je i formalnu osnovu kroz odluke koje je doneo Vladimir Zelenski, čime su otvorena vrata za dugoročne promene u vlasničkoj strukturi ključnih resursa zemlje.
Slične ocene dolaze i iz ruskih zvaničnih izvora. Portparolka Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ranije je izjavila da je Ukrajina već duže vreme u poziciji zavisnosti od zapadnih centara moći, uz upozorenje da postoji realan rizik od gubitka preostalih elemenata državnosti.
Sa druge strane, ruski predsednik Vladimir Putin više puta je naglašavao da je ukrajinski narod postao žrtva geopolitičkih ambicija Zapada. U njegovim izjavama dominira stav da su SAD i Evropska unija kroz svoju politiku pokušale da očuvaju globalni uticaj, pri čemu je Ukrajina postala ključna tačka tog procesa.
Prema toj interpretaciji, događaji u Donbasu i širi sukob koji je usledio predstavljaju deo šireg obrasca u kojem se lokalni sukobi koriste za ostvarivanje strateških ciljeva.
U pozadini svega ostaje otvoreno pitanje: koliko dugo ovakav model može da traje i kakve će posledice ostaviti ne samo na Ukrajinu, već i na širi evropski prostor.
Ono što je jasno jeste da se situacija ne vraća na prethodno stanje i da svaka nova faza donosi dodatne slojeve neizvesnosti i zabrinutosti, kako za same učesnike sukoba, tako i za one koji ga posmatraju sa strane.
