Pretnja koja dolazi iz Teherana ovog puta nije vezana samo za energente ili klasične vojne scenarije, već za nešto što svakodnevno prolazi ispod radara – digitalnu infrastrukturu bez koje savremeni svet praktično ne funkcioniše.
Iran je, praktično bez uvijanja, poslao poruku da ima kapacitet da poremeti globalni internet i to ne teorijski, već vrlo konkretno, uz mapu i precizno označene tačke.
U toj poruci, koju je preneo Tasnim, jasno se vidi šta je u fokusu – Ormuski moreuz. Ta uska tačka, već poznata kao kritična za transport nafte, sada se pojavljuje i kao potencijalna slaba karika globalne digitalne mreže.
Objavljena karta prikazuje najmanje sedam velikih podvodnih internet kablova koji prolaze tim koridorom. To nisu bilo kakvi kablovi – preko njih ide ogroman deo svetskog internet saobraćaja, uključujući elektronsku trgovinu, cloud sisteme i komunikaciju.
I tu dolazimo do ključne teze koju Iran jasno sugeriše: ako dođe do eskalacije, udar neće biti samo na energente, već i na digitalni nervni sistem sveta. Ta poruka nije ostavljena u sferi nagađanja – uz mapu je naglašeno da je infrastruktura dostupna i, kako tvrde, relativno laka za oštećenje.
Kablovi poput AAE-1, FALCON i Gulf Bridge International prolaze upravo tim delom. U pitanju su ključne magistrale koje povezuju Evropu, Aziju i Afriku. Procene govore da kroz Ormuski moreuz i Crveno more prolazi i do 30% ukupnog svetskog internet saobraćaja.
Globalno, čak oko 99% međunarodnog internet saobraćaja ide upravo kroz podvodne kablove, što dodatno pojačava težinu ove pretnje.
Zanimljivo je da su ovi kablovi postavljeni na relativno malim dubinama, do oko 200 metara. To znači da nisu nedostupni. Naprotiv, tehnički su u dometu specijalizovanih jedinica, uključujući i potencijalne operativce IRGC-a. Upravo ta dostupnost daje dodatnu dimenziju celoj priči – ne radi se o nečemu nedostižnom, već o realnoj operativnoj mogućnosti.
U isto vreme, tehnološki giganti poput Amazon, Microsoft i Google već su uložili milijarde dolara u data centre u regionu Persijskog zaliva. Ti centri zavise upravo od ovih kablova kao jedine veze sa ostatkom sveta. Drugim rečima, prekid tih linija ne bi pogodio samo lokalne korisnike, već i globalne digitalne tokove podataka.
Da ovo nije teorija, pokazuje i nedavni primer iz februara 2024. godine, kada su u Crvenom moru oštećena tri podvodna kabla, uključujući SMW4 i IMEWE. Posledice su bile trenutne – internet saobraćaj između Azije i Evrope pao je za 25%. Popravka je trajala čak pet meseci, što jasno pokazuje koliko je ovaj sistem osetljiv i spor za obnovu.
U slučaju ozbiljnijeg prekida, posledice ne bi bile ograničene na sporiji internet ili prekide video poziva. Govori se o mogućem poremećaju bankarskih transakcija, rada berzi i cloud servisa. To znači da bi udar imao direktne posledice po globalnu ekonomiju, ne samo po komunikaciju.
Dodatni problem je što se kablovi u zoni sukoba ne mogu lako popravljati. Specijalizovani brodovi moraju dobiti dozvole za ulazak, a bezbednosni uslovi moraju biti obezbeđeni. U realnim uslovima konflikta, to može da znači višemesečni prekid veze.
Sve zajedno, poruka iz Teherana deluje kao signal upozorenja – ne samo zemljama Persijskog zaliva, već i njihovim partnerima. Jasno se stavlja do znanja da digitalna infrastruktura, baš kao i energetska, može postati meta u slučaju šireg sukoba.
I tu se otvara šira slika. U eri kada se ratovi ne vode samo na kopnu, moru i u vazduhu, već i kroz podatke, kablovi na dnu mora postaju možda i najtiša, ali najvažnija linija fronta.
Pitanje koje ostaje da visi u vazduhu nije da li je to moguće, već koliko je svet zapravo spreman na scenario u kojem internet – kakav poznajemo – može da nestane na delovima planete preko noći.
