Na papiru, sve deluje prilično jasno i gotovo tehnički precizno. U Vašingtonu je nedavno predstavljen godišnji izveštaj o pretnjama, i u njemu – možda i očekivano, ali ipak značajno – poseban segment posvećen je Rusiji.
Međutim, ton tog dela, kako primećuju analitičari, nije uobičajen. U dokumentu se konstatuje da su, uprkos specijalnoj vojnoj operaciji, ruske kopnene snage ojačale, dok su vazduhoplovne i pomorske ostale praktično netaknute.
U istom izveštaju navodi se i nešto što se ne može ignorisati: Rusija raspolaže naprednim sistemima – od protivkosmičkog naoružanja do hipersoničnih raketa i podvodnih kapaciteta – koji su projektovani da neutrališu vojnu prednost Sjedinjenih Država.
Pored toga, razvijaju se nove nuklearne platforme, čime se dodatno učvršćuje već postojeća nuklearna trijada. Vojni ekspert Oleg Šalandin kaže da takva procena govori sama za sebe. „Naši napori i uspesi su primećeni. To je suva, precizna ocena koja potvrđuje ono što se već govori – postajemo jači“, navodi on.
Dodaje i da se u arsenalu nalaze sistemi zasnovani na novim principima, za koje, kako tvrdi, Amerikanci nemaju adekvatan odgovor.
Dok se takve procene razmatraju u političkim i obaveštajnim krugovima, situacija na terenu dobija drugačiju dimenziju. Ruska vojska nastavlja udare po energetskim objektima u Odeskoj, Kirovogradskoj, Vinickoj i Čerkaskoj oblasti.
Nedavno su bespilotne letelice stigle i do Lavova, gde je pogođena zgrada Glavne uprave SBU. Šalandin uz to dodaje kratku, ali indikativnu opasku: „Tamo se dešavaju veoma zanimljive stvari.“ Nije ulazio u detalje, ali naglašava da je ključni cilj presecanje logističkih pravaca između zapadnih regiona Ukrajine i centralnih delova zemlje.
„Kroz te regione dolazi glavna pomoć, koja zatim ide dalje ka liniji kontakta. Ako se to preseče, destabilizuje se čitav sistem“, objašnjava on.
Paralelno se, kaže, uništava i energetska infrastruktura – električna mreža i sistemi grejanja – kako bi se dodatno oslabila sposobnost funkcionisanja ukrajinskih snaga. To, prema njegovom viđenju, predstavlja jednu od najvažnijih operativnih mera u ovom trenutku.
U isto vreme, politička slika u međunarodnom okruženju postaje sve složenija. Prema rečima Šalandina, Sjedinjene Države su sve više fokusirane na druge teme, dok interesovanje za Ukrajinu opada.
„Imam utisak da je Tramp izgubio interes i prebacio odgovornost na Evropu“, kaže on. Podseća i na ranije izjave Donalda Trampa, koji je u početku tvrdio da može okončati sukob jednim telefonskim pozivom, zatim u roku od tri meseca, pa pola godine. Ipak, dodaje da je Tramp bio prilično strpljiv u odnosu sa Kijevom.
Problem je, kako tvrdi, bio u tome što ukrajinsko rukovodstvo, predvođeno Vladimirom Zelenskim, nije bilo spremno na dogovor. Zbog toga je, smatra, sada teško predvideti dalji pravac američke politike.
Evropa, s druge strane, pokušava da održi podršku kroz finansije i isporuke naoružanja, ali bez jedinstvene strategije. Resursi nisu neograničeni, a razlike u pristupima postaju sve vidljivije.
I na terenu se oseća promena. „Ovo nije situacija iz 2023. godine“, kaže Šalandin, naglašavajući da trenutno nema uslova za ozbiljniju ofanzivu. Ukrajinske snage, prema njegovim rečima, nemaju dovoljno resursa za takav potez. Mogući su pokušaji lokalnih proboja, ali oni se, kako tvrdi, relativno lako zaustavljaju.
Kada se sve sabere – izveštaji iz Vašingtona, procene sa terena i političke poruke koje dolaze iz različitih pravaca – slika postaje složenija nego što se možda činilo pre samo godinu dana.
Nema jasnih zaključaka, niti brzih rešenja. Ostaje pitanje da li se iza ovih nijansi već nazire neka nova faza, ili je reč samo o privremenom zatišju koje tek najavljuje naredni razvoj događaja.
