Zidojče cajtung: Srbija okreće leđa Putinu – Vučić na tankoj žici

Srbija i Bugarska imaju bliske veze s Rusijom, ali to se menja. Jugoistočna Evropa se udaljava od Putina, piše „Zidojče cajtung“, uz ocenu: „Hod po žici za Vučića postaje sve delikatniji.“

Malo je nedostajalo da Kristijan Šmit, visoki predstavnik u Bosni i Hercegovini, ponovo bude sprečen da podnese svoj izveštaj u Ujedinjenim nacijama o „zabrinjavajućoj situaciji u zemlji i sve češćim pokušajima destabilizacije od strane rukovodstva bosanskih Srba, a uz podršku Moskve“, piše Zidojče cajtung. Prošle srede, Moskva je to ponovo želela da spreči, ali za takav predlog nije bilo većine u Savetu bezbednosti.

„Šmit je dobio reč i ovoga puta mogao je da iznese svoja opažanja: da je ’ustavni poredak BiH ugrožen’, na primer, planovima Republike Srpske da formira sopstvenu poresku upravu, pravosuđe i sopstvenu vojsku. Gledano na duže staze, to bi de fakto trebalo da dovede do otcepljenja i, kako strahuju mnogi posmatrači, ponovo otvori krvave rane u regionu.“

Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakteOVDE 

Šmit odlučan

„’Dejtonski sporazum će se odlučno braniti’, rekao je Šmit. „Nećemo mirno da sedimo i gledamo kako drugi uništavaju 26 godina mira, stabilnosti i napretka’“, citira nemački list visokog predstavnika.

U tekstu se naglašava da je Šmitov govor u UN naišao na odobravanje prisutnih – izuzev predstavnika Rusije i Kine. Pa čak je, piše autor, i predstavnik Srbije „priznao teritorijalni integritet susedne zemlje“. „Toliko jedinstva retko se pokazuje u odnosu prema BiH“, ocenjuje list iz Minhena.

Zidojče cajtung navodi da je „Milorad Dodik, vodeći političar bosanskih Srba, jedan od poslednjih iole pouzdanih saveznika koje Kremlj ima u jugoistočnoj Evropi. Ali upitno je koliko on zaista može da postigne svojim provokacijama.

Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Predsednik susedne Srbije, Aleksandar Vučić, jedan je od njegovih najvažnijih partnera u regionu. Ali Vučić, u najmanju ruku ka spolja, ne pokazuje da pruža podršku Dodikovim secesionističkim igrama, verovatno i zato što zna da bi time značajno oslabio svoj sopstveni položaj u Evropi.“

Vučić na tankoj žici

Vučićeva vlada već dugo vodi politiku „klackalice između Zapada i Istoka“. Ona i dalje odbija da se pridruži evropskim sankcijama Rusiji. S druge strane, podseća nemački list, ta zemlja je glasala za rezoluciju UN kojom se osuđuje napadački rat protiv Ukrajine. „Hod po žici za Vučića postaje sve delikatniji: on već dugo održava poseban odnos s ruskim predsednikom Putinom koji ga snabdeva gasom i podržava u sprečavanju međunarodnog priznanja bivše srpske pokrajine, Kosova, kao suverene države.“

Zidojče cajtung ukazuje da se i tradicionalno prorusko raspoloženje u medijima bliskim vladi nedavno promenilo – otkako je Putin tokom nedavne posete generalnog sekretara UN Antonija Gutereša Moskvi ukazao na navodne sličnosti između separatističkih područja u istočnoj Ukrajini i Kosova. „To sa srpske tačke gledišta nemoguće poređenje koštalo je Putina velikog gubitka simpatija“. To Vučiću „olakšava unutrašnjepolitičko okretanje ka EU“.

Ipak, prenosi nemački list, Vučić je u ponedeljak je izjavio da će sankcije Rusiji izbegavati „što je moguće duže“. Zbog takvog kursa Srbija očigledno gubi mnogo novca od zapadnih investitora, ocenjuje Zidojče cajtung i prenosi da su se potom i ministar spoljnih poslova Nikola Selaković i predsednik Skupštine Ivica Dačić javno izjasnili za ulazak u Evropsku uniju.

Primer Bugarske

Kao primer da okretanje od Moskve „ne vodi nužno u propast“, Zidojče cajtung u istom tekstu navodi Bugarsku, koja se donedavno smatrala najbližom saveznicom Rusije u EU. Aktuelna vlada premijera Kirila Petkova prekinula je tu tradiciju, usprotivila se Kremlju, i za to je kažnjena zavrtanjem slavina gasa iz Rusije.

Ali, „Bugarska zna kako sebi da pomogne. Ona sada sve više kupuje gas preko Grčke i ubrzano se dovršava dugo planirani gasovod između te dve zemlje. Bugarska može da dobije velike količine tog energenta iz Azerbajdžana, a i iz SAD“, piše nemački list.

(Dojče vele/Jasmina Rose)