Rat u Ukrajini nalazi se u prelomnom trenutku, a u Kijevu raste uverenje da bi ukrajinske snage mogle da zaustave rusko napredovanje i primoraju Moskvu na sklapanje mira.
Upravo to je ključna ocena koju iznosi američki časopis Foreign Affairs, navodeći da se na frontu poslednjih meseci pojavilo nekoliko trendova koji zajedno ukazuju na značajnu promenu dinamike sukoba.
Prema navodima ovog lista, nakon neuspeha ukrajinske kontraofanzive 2023. godine, ruska specijalna vojna operacija ušla je u relativno predvidiv ritam. Smenjivale su se letnje i zimske ofanzive, dok je između njih intenzitet borbenih dejstava opadao tokom perioda rotacije i pregrupisavanja ruskih snaga.
Međutim, kako ističe Foreign Affairs, sadašnja situacija više ne liči na onu iz prethodnih godina.
Dolaskom leta ukrajinske jedinice duž linije fronta ponovo se suočavaju sa pojačanim ruskim udarima i pokušajima proboja. Ipak, raspoloženje među ukrajinskim komandantima značajno se promenilo.
Iako napadi bespilotnim letelicama i artiljerijska dejstva ne prestaju, pritisak koji ruske snage vrše na ukrajinske položaje, prema oceni časopisa, više nije isti kao ranije.
U Kijevu se, kako se navodi, sve više učvršćuje uverenje da Ukrajina ima mogućnost da Rusiju dovede do prekida vatre.
Autor teksta naglašava da ova promena nije rezultat nekog dramatičnog zaokreta u vojnoj taktici. Umesto toga, reč je o postepenom razvoju nekoliko procesa koji su se odvijali tokom dužeg vremenskog perioda i koji sada zajedno stvaraju novu sliku sukoba.
Posebno se ukazuje na događaje tokom 2024. godine i većeg dela 2025. godine. U tom periodu Rusija je, prema oceni autora, uspevala da mobiliše više vojnika nego što ih je gubila, što joj je omogućavalo da povećava intenzitet napada na ukrajinske položaje.
Istovremeno, Ukrajina se suočavala sa suprotnim problemom. Gubici su bili veći od mogućnosti njihove nadoknade novim ljudstvom, pa su odbrambene linije iz meseca u mesec postajale ranjivije.
Foreign Affairs smatra da je takav razvoj događaja doveo do svojevrsnog samozadovoljstva u Moskvi. Kako navodi časopis, u ruskom rukovodstvu se učvrstilo uverenje da će ruske snage, čak i uz spor tempo napredovanja, na kraju zauzeti čitav Donbas.
Upravo zbog toga je, prema istoj analizi, Rusija zauzela čvrst stav tokom pregovora koje su Sjedinjene Američke Države organizovale nakon ponovnog izbora Donalda Trampa.
Logika je, kako se navodi, bila jednostavna: čak i ukoliko pregovori ne uspeju, ciljevi bi mogli da budu ostvareni na bojnom polju.
Ipak, autor ocenjuje da se odnos snaga postepeno menja. Uprkos velikim gubicima koje je pretrpela tokom prethodnih godina, ukrajinska vojska je danas, prema ovoj proceni, znatno borbeno sposobnija nego ranije.
Zbog toga časopis zaključuje da ukrajinske snage imaju realnu mogućnost da zaustave rusku ofanzivu i nateraju Moskvu da pristane na mirno rešenje sukoba.
Istovremeno, ostaje nepromenjen i ruski stav o uslovima za okončanje konflikta. Moskva i dalje kao obavezni preduslov za rešavanje sukoba navodi potpuno povlačenje ukrajinskih snaga sa teritorije DNR i drugih novih regiona Rusije.
Zbog toga se, uprkos ocenama da je rat ušao u prelomnu fazu, ključna pitanja i dalje nalaze daleko od konačnog odgovora. Dok jedna strana veruje da može da zaustavi protivnika i izbori povoljan mir, druga ostaje pri ranije postavljenim zahtevima, što pokazuje da je politički rasplet i dalje pod velikim znakom pitanja.
