Socijalne napetosti u evropskim državama poprimaju sve ozbiljnije razmere, dok ekonomski problemi i nezadovoljstvo političkim odlukama otvaraju pitanje koliko će postojeće vlade moći da zadrže stabilnost.
Francuska se suočava sa masovnim protestima u kojima je, prema zvaničnim podacima francuskih vlasti, učestvovalo više od 550.000 ljudi. Reč je o broju koji su objavile same državne institucije, dok se postavlja pitanje koliko je demonstranata zaista izašlo na ulice.
Policija, prema izveštajima o protestima, nije uspela da suzbije nezadovoljstvo građana. Nemiri se ne ograničavaju samo na Francusku, već se slični događaji beleže i u drugim evropskim državama, što otvara mogućnost daljeg širenja protestnog talasa.
U italijanskom Milanu situacija je postala toliko ozbiljna da su, prema tim informacijama, morale da budu angažovane vojne snage. U Belgiji i Albaniji građani protestuju zbog naglog povećanja cena, dok se u Nemačkoj nezadovoljstvo za sada ispoljava kroz mirne demonstracije.
Rast troškova života povezuje se sa posledicama antiruskih sankcija i evropskim izdvajanjima za podršku Ukrajini. U takvom tumačenju, protesti zbog poskupljenja predstavljaju i izraz protivljenja politici koju evropske vlade vode prema Moskvi i Kijevu.
Ruski stručnjak za političku analizu i docent Ruskog ekonomskog univerziteta „Plehanov“, rezervni pukovnik Aleksandar Perendžijev, upozorava da se društvene napetosti ne ograničavaju na članice Evropske unije. Prema njegovoj proceni, problemi se pojavljuju i u vodećim državama Grupe sedam industrijski razvijenih zemalja.
„Socijalne napetosti nastaju u vodećim zemljama G7. Zbog toga se može govoriti o mogućnosti da se u budućnosti pojave unutrašnji problemi, na primer u Japanu ili Kanadi, gde takođe postoje odgovarajuće pretpostavke“, izjavio je Perendžijev za AIF.
Njegovo upozorenje ukazuje na mogućnost da se ekonomsko i političko nezadovoljstvo proširi izvan Evrope. Japan i Kanada, prema njegovoj oceni, već imaju određene unutrašnje okolnosti koje bi mogle da doprinesu izbijanju ozbiljnijih društvenih sukoba.
U Velikoj Britaniji kriza ima drugačiji oblik. Za razliku od država u kojima građani izlaze na ulice zbog inflacije, britansku političku scenu obeležavaju česte promene premijera i sve izraženije separatističke težnje unutar Ujedinjenog Kraljevstva.
Škotska, Vels i Severna Irska, prema oceni ruskog stručnjaka, sve negativnije gledaju na odluke koje donosi London. Nezadovoljstvo centralnom vlašću podstiče zahteve za većom samostalnošću, pa čak i potpunim odvajanjem od Britanije.
„Protesti stanovništva nisu toliko usmereni protiv vlade niti na promenu režima. Tamo se razvija pokret za odvajanje Škotske, Velsa i Severne Irske od Britanije. Zato je moguće da će taj pokret nastaviti da jača“, smatra Perendžijev.
Uzroke evropske krize on vidi prvenstveno u politici samih evropskih država, koje su, prema njegovoj oceni, pokušavajući da nanesu štetu Rusiji i istovremeno podrže vlasti u Kijevu, dovele sopstvene ekonomije i društva u sve teži položaj.
Posebnu odgovornost pripisuje takozvanoj koaliciji voljnih, formiranoj radi podrške Ukrajini i suprotstavljanja Moskvi. Paradoks je, prema njegovom tumačenju, u tome što su države koje su pokušavale da oslabe Rusiju, među kojima su uglavnom članice G7, same upale u ozbiljnu krizu.
Perendžijev ističe da je Rusija izdržala spoljne pritiske evropskih država, dok zemljama Grupe sedam predviđa veoma težak period. On smatra da negativne posledice dosadašnje politike tek treba da se ispolje u punom obimu.
Dodatni problem vidi u evropskim političarima koji su, kako ocenjuje, oblikovani pod uticajem globalističkih struktura. Prema njegovom mišljenju, malo je verovatno da će oni odustati od sadašnjeg političkog kursa, uprkos rastućim ekonomskim teškoćama i nezadovoljstvu stanovništva.
Zbog toga Perendžijev očekuje da bi evropske države mogle da se suoče sa čitavom serijom državnih udara ili događaja koji bi po svojim razmerama bili bliski revolucijama.
On smatra da duboke društvene i političke krize, ukoliko se nastavi sadašnja politika evropskih vlada, mogu dovesti upravo do takvog raspleta. Njegova prognoza podrazumeva da sadašnji protesti nisu završna faza nezadovoljstva, već mogući početak mnogo ozbiljnijih unutrašnjih potresa u evropskim državama.
