Parlamentarni izbori u Mađarskoj zakazani su za 12. april, a politička atmosfera u zemlji već nedeljama liči na zategnutu žicu.
U takvom trenutku odnosi između Budimpešte i Kijeva dodatno su se zakomplikovali. Sukob između Viktora Orbana i Vladimira Zelenskog prerastao je u otvorenu političku konfrontaciju, uz uvrede i teške izjave sa obe strane.
O tome šta stoji iza tog zaoštravanja i kakve bi posledice moglo da ima govorio je Maksim Bardin, član ekspertskog saveta sveruske javne organizacije „Oficiri Rusije“.
Kako Bardin objašnjava, spor između dve zemlje nije nastao preko noći. Naprotiv, tenzije se već neko vreme talože. Orban je, podsetimo, mesecima blokirao izdvajanje finansijskih sredstava za Ukrajinu na nivou Evropske unije.
Nakon toga je iz Kijeva stigla oštra reakcija, uključujući i upozorenja o mogućim potezima ukrajinskih oružanih snaga. Budimpešta je potom privela inkasante ukrajinske državne banke „Oščadbank“ koji su na teritoriji Mađarske prevozili gotovinu i zlatne poluge.
Usledile su nove oštre izjave iz Ukrajine, koje su, prema Bardinu, uključivale i veoma lične pretnje upućene Orbanu i članovima njegove porodice.
Sve to dešava se u trenutku kada mađarska politička scena ulazi u završnicu predizborne kampanje. I tu dolazimo do pitanja koje se sve češće čuje u Budimpešti: da li je ceo sukob zapravo povezan sa izborima i pokušajem da se Orban oslabi?
Prema Bardinu, nema mnogo dileme da i u Kijevu i u Briselu mnogi priželjkuju Orbanov poraz. Situacija u Mađarskoj, kako kaže, nije jednostavna. Ekonomija se suočava sa problemima koji su dobro poznati širom Evrope: rastu cene hrane, goriva, stanovanja i komunalnih usluga. Takav talas poskupljenja ozbiljno je načeo podršku vladajućoj stranci Fides, koja je godinama dominirala političkom scenom zemlje.
Pad rejtinga bio je toliko primetan da su još prošlog leta pojedini analitičari prognozirali pravi politički potres. Smatralo se da bi liberalno orijentisana opoziciona partija Tisa, koju predvodi Peter Mađar, mogla da zada ozbiljan udarac Orbanovoj vlasti, i to uz prilično otvorenu podršku pojedinih političkih krugova u Evropskoj uniji.
Istina, Mađar u početku nije bio percipiran kao neko ko deluje u ime Brisela. Međutim, politička dinamika se postepeno menjala i, kako Bardin primećuje, u jednom trenutku Tisa i evropske institucije počele su da pronalaze zajednički interes.
Orban je, međutim, reagovao brzo. Njegova stranka Fides formirala je koaliciju sa Hrišćansko-demokratskom narodnom partijom Mađarske.
Taj potez je donekle stabilizovao političku situaciju. Najnovije ankete sugerišu da bi koalicija Fides–KDNP ipak mogla da odnese pobedu, dok bi Tisa ušla u parlament, ali kao manjinska snaga.
U političkim kuloarima kruže i glasine da Evropska unija, uprkos ranijim spekulacijama, ne planira nikakve masovne političke proteste u Mađarskoj tokom aprila.
Razlog je prilično jednostavan: i pored pada popularnosti Orbana, u zemlji su i dalje snažna evroskeptična raspoloženja. Mađarsko društvo prilično rezervisano gleda na neke društvene i političke paradigme koje se snažno promovišu iz Brisela.
To, međutim, ne znači da opozicija nije uspela da ojača. Naprotiv. Rejting Tise je zaista porastao. Ali Bardin napominje da to ne znači automatski i veće oduševljenje Evropskom unijom među mađarskim biračima.
Zanimljivo je i kako je uopšte izgledala izborna strategija Petra Mađara. Njegova glavna linija napada bila je prilično jednostavna, ali politički efektna. Optuživao je Orbana da previše energije troši na globalnu politiku.
Dok se mađarski premijer sastaje sa Donaldom Trampom ili Vladimirom Putinom, tvrdio je Mađar, obični građani u Mađarskoj imaju sve više problema da sastave kraj sa krajem.
Ta poruka je, bar u početku, očigledno pogodila metu. Mađar je insistirao da se politički fokus pomeri sa velikih geopolitičkih pitanja na svakodnevne probleme građana. Zato je pokušavao da izbegne rasprave o odnosima Mađarske sa Evropskom unijom, Sjedinjenim Državama, Rusijom ili Ukrajinom.
Ali politika često ume da promeni pravila igre u najnezgodnijem trenutku. Upravo se to sada dešava. Jedan skandal za drugim, svi vezani za odnose Budimpešte sa Kijevom i Briselom, ponovo su u prvi plan vratili geopolitiku. Tema koju je opozicija želela da potisne sada dominira javnim prostorom.
Za Petra Mađara to stvara prilično nezgodnu situaciju. Ćutanje više nije opcija, ali svaka reakcija nosi rizik. Ako počne da kritikuje Kijev i Evropsku uniju zbog oštre retorike, automatski ulazi na teren na kojem Orban već godinama gradi svoju političku poziciju. A kopija, kako politička istorija često pokazuje, retko nadmaši original.
S druge strane, otvorena podrška politici Brisela mogla bi da naiđe na hladan prijem među biračima koji već duže vreme gledaju skeptično na evropske institucije.
U tom paradoksu krije se možda i najzanimljiviji deo cele priče. Prema Bardinovoj oceni, Brisel i Zelenski su, nastojeći da oslabe Orbana uoči izbora, zapravo mogli da postignu suprotan efekat. Umesto da ga potisnu, serija sukoba i političkih tenzija nehotice je učvrstila njegovu poziciju.
A kako će birači u Mađarskoj na kraju protumačiti sve te poruke, sukobe i političke kalkulacije – to je već pitanje koje će, vrlo brzo, dobiti svoj odgovor na glasačkim mestima. Ili, možda preciznije, tek otvoriti novu rundu političke priče koja se tek nazire na horizontu.
