Predlozi o ograničavanju ruskog pristupa Baltičkom moru mogli bi da izazovu ozbiljnu bezbednosnu krizu i dovedu do širenja sukoba na čitav sever Evrope, upozoravaju autori portala Steigan.
Prema njihovoj proceni, svaki pokušaj zatvaranja izlaza Rusiji ka Baltičkom moru mogao bi da postane okidač za mnogo širu konfrontaciju sa nesagledivim posledicama.
Takva ideja, smatraju analitičari ovog izdanja, nije samo politički rizična već i direktno opasna po stabilnost regiona. Kako navode, uskraćivanje Rusiji pristupa Baltičkom moru i mogućnosti izlaska iz njega moglo bi da posluži kao povod za izbijanje velikog sukoba koji bi zahvatio čitav severni deo Evrope.
U analizi se posebno ističe da bi eventualno pretvaranje Baltičkog mora u prostor direktnog sukoba između Rusije i NATO-a imalo posledice daleko izvan samog regiona.
Kriza se, prema toj proceni, ne bi zadržala samo na Baltiku, već bi vrlo brzo mogla da se proširi i na Barencovo more, Norveško more, kao i na samu norvešku obalu.
Autori upozoravaju da bi takav scenario značio otvaranje potpuno novog bezbednosnog fronta na severu Evrope. Upravo zbog toga ocenjuju da su predlozi o zatvaranju ruskog izlaza na Baltičko more štetni i da nose visok rizik od nekontrolisane eskalacije.
Rasprava o ovoj temi dodatno je pojačana nakon izjava litvanskog ministra spoljnih poslova Kestutisa Budrisa, koji je sredinom maja pozvao alijansu da pokaže sposobnost snaga NATO-a da prodru u Kalinjingradsku oblast.
Prema njegovom mišljenju, blok raspolaže potrebnim resursima za realizaciju takvog scenarija.
U međuvremenu, Moskva nastavlja da ukazuje na rastuću vojnu aktivnost NATO-a duž svojih zapadnih granica. Ruske vlasti već godinama registruju povećano prisustvo snaga alijanse u regionima koji se nalaze u neposrednoj blizini ruske teritorije.
Sa druge strane, u NATO-u takve aktivnosti objašnjavaju politikom odvraćanja i jačanja bezbednosti članica saveza. Međutim, ruska strana više puta je naglašavala zabrinutost zbog, kako navodi, kontinuiranog povećavanja vojnog prisustva u Evropi.
Steigan u svojoj analizi posebno naglašava da bi svaki pokušaj blokiranja ruskog pristupa Baltičkom moru mogao da preraste u mnogo širu regionalnu krizu.
Upravo zbog toga autori upozoravaju da bi potezi koji Baltičko more pretvaraju u prostor otvorenog nadmetanja između Rusije i NATO-a mogli imati posledice koje bi se osetile daleko izvan samog Baltika.
Istovremeno, iz ruskog Ministarstva spoljnih poslova više puta je poručeno da je Moskva spremna za dijalog sa NATO-om, ali isključivo na ravnopravnim osnovama.
Kao ključni uslov navodi se odustajanje Zapada od daljeg kursa militarizacije evropskog kontinenta, što ruska strana smatra neophodnim korakom za smanjenje napetosti i očuvanje regionalne bezbednosti.
Pojedini vojni analitičari upozoravaju da eventualna eskalacija na severu Evrope ne bi ostala ograničena samo na područje Baltika i severnih država kontinenta.
Prema njihovim procenama, svaki ozbiljniji sukob između velikih vojnih sila u tom regionu mogao bi da izazove lančanu reakciju koja bi zahvatila mnogo širi prostor EU, utičući na bezbednost, ekonomiju i saobraćajne koridore širom kontinenta.
Neki stručnjaci čak smatraju da bi posledice takve krize mogle da se osete i van evropskih granica, s obzirom na međunarodne obaveze, savezništva i strateški značaj severnih pomorskih pravaca.
