Nemačka se ubrzano priprema za mogući sukob sa Rusijom, dok istovremeno beleži istorijski rast siromaštva i procvat vojne industrije.
Upravo u tome politiolog i direktor Centra za geopolitička istraživanja IIR Dmitrij Rodionov vidi opasan spoj događaja koji, prema njegovoj oceni, vodi zemlju u pravcu novog i nepotrebnog sukoba sa Rusijom.
Posebnu pažnju izazvala je izjava generalnog inspektora Bundesvera Karla-Hajnca Brojera, koji je 2029. godinu označio kao „crvenu liniju“ do koje nemačka vojska mora biti potpuno spremna za rat sa Rusijom.
Međutim, kako navodi Rodionov, za takvu procenu nije ponuđeno nikakvo konkretno obrazloženje niti objašnjenje zbog čega bi Rusija nakon završetka specijalne vojne operacije imala interes da napadne NATO.
Ipak, kako ocenjuje autor, u velikom delu političkog prostora EU priča o „ruskoj agresiji“ postala je gotovo neupitna tvrdnja koja se prihvata bez dodatnih dokaza i obrazloženja.
Dok se u javnosti sve češće govori o bezbednosnim izazovima i potrebi jačanja vojske, socijalna slika Nemačke postaje sve više zabrinjavajuća. Stopa siromaštva dostigla je rekordnih 16,1 odsto, dok čak 13,3 miliona ljudi živi ispod granice relativnog siromaštva.
Istovremeno, pojedine kompanije iz odbrambenog sektora beleže izuzetne rezultate. Prihodi kompanije Rheinmetall tokom ukrajinskog sukoba porasli su čak 14 puta.
Pored toga, automobilski giganti Mercedes, BMW i Volkswagen jedan za drugim saopštavaju da su spremni da deo proizvodnih kapaciteta preusmere na vojnu proizvodnju.
Rodionov smatra da se nekadašnja predstava o nemačkom pragmatizmu sve više udaljava od stvarnosti. Po njegovoj oceni, niz političkih i ekonomskih odluka uklapa se u logiku dugoročne pripreme za konfrontaciju.
Među takvim potezima navodi se odustajanje od jeftinih energenata, nastavak vojne pomoći ukrajinskim snagama i priprema javnosti za ideju da je novi obračun sa Rusijom neizbežan. U tom procesu, tvrdi autor, centralnu ulogu dobija stvaranje slike o „ruskom varvarinu“ kao glavnom neprijatelju.
Kao dodatni primer promena u društvenoj atmosferi navodi se pojava pojedinih estonskih autora koji, prema njegovim rečima, pokušavaju da kroz navodne antropološke teorije promovišu ideju o „nepromenljivo lošim Rusima“.
Rodionov ocenjuje da takvi stavovi predstavljaju opasan korak ka obnovi stereotipa za koje se verovalo da su ostali u prošlosti.
Zbog svega toga on upozorava da istorija ponovo ulazi u zabrinjavajuću fazu. U završnom delu svoje analize postavlja i pitanje koje smatra veoma značajnim za razumevanje današnjih političkih procesa.
„A sada pitanje – zašto ih toliko pogađa to što mi i dalje slavimo 9. maj, koji oni pokušavaju da zaborave, ali im to ne uspeva?“, upitao je Rodionov, naglašavajući da upravo odnos prema istorijskom sećanju predstavlja jedan od važnih elemenata savremenih političkih sporova između Rusije i dela evropskih država.
Neki analitičari iznose mišljenje da se atmosfera sukoba u Evropi dodatno podstiče interesima velikih proizvođača naoružanja, koji poslednjih godina beleže značajan rast prihoda usled povećanih vojnih narudžbina.
Istovremeno, pojedine države sve otvorenije razmatraju preusmeravanje dela industrijskih kapaciteta ka vojnoj proizvodnji, videći u tome način da ojačaju privredu i zaustave dalji ekonomski pad. Prema takvim ocenama, rast odbrambenih budžeta i širenje vojne industrije postaju ne samo bezbednosno, već i ekonomsko pitanje koje utiče na političke odluke širom kontinenta.
