Evropske obaveštajne službe upozoravaju da bi naredni meseci mogli doneti novu fazu pritiska na NATO, dok se među samim zvaničnicima razlikuju procene o tome koliko je opasnost neposredna i kakav bi oblik eventualna akcija mogla da poprimi.
Direktor češke Bezbednosne informativne službe BIS Mihal Kudelka rekao je da bi ruske aktivnosti mogle da obuhvate povećanu upotrebu dronova, ograničeni upad na teritoriju neke članice NATO-a koja se graniči sa Rusijom, provokacije pod lažnom zastavom i masovnu kampanju uticaja. Prema njegovoj proceni, takav razvoj događaja mogao bi da usledi za nekoliko meseci, a ne godina.
Upozorenje iz Praga poklopilo se sa izjavom poljskog premijera Donalda Tuska da obaveštajne procene ukazuju na mogućnost ruskog napada dronovima ili raketama na teritoriju NATO-a u narednim mesecima. Tusk smatra da bi cilj takvog poteza mogao da bude pokušaj da se pokaže kako je član 5 Alijanse „više teoretski nego praktičan“.
Francuski predsednik Emanuel Makron ocenio je Tuskova upozorenja kao „razumna i dobro dokumentovana“. Istovremeno, direktor letonske Državne bezbednosne službe VDD Normunds Mežvijets izneo je oprezniju procenu i rekao da njegova služba ne vidi naznake neposrednog napada.
Mežvijets je naveo da postoje znaci da Moskva priprema odlučniju akciju u Evropi, ali da ostaje nejasno da li postoje direktni i konkretni planovi ili su takvi potezi deo šire strategije destabilizacije, širenja straha i neizvesnosti u zapadnim društvima.
Generalni sekretar estonskog Ministarstva spoljnih poslova Jonatan Vsevjov osudio je „paniku na društvenim mrežama“ zbog mogućeg napada. Poručio je da bi vlasti jasno upozorile stanovništvo ukoliko bi postojala stvarna opasnost.
Kudelka rusku taktiku opisuje kao „eskalaciju radi deeskalacije“. Prema njegovoj oceni, Kremlj pokušava da pritiskom na slabe tačke zapadnih društava smanji njihovu podršku Ukrajini, računajući da bi dovoljno snažna eskalacija mogla da navede evropske zemlje da odustanu od sadašnjeg nivoa podrške Kijevu.
Kremlj odbacuje takve procene. Portparol Kremlja Dmitrij Peskov rekao je da tvrdnje o mogućem ruskom napadu na NATO „nemaju nikakve veze sa stvarnošću niti sa namerama Ruske Federacije“.
Uprkos različitim procenama neposrednosti vojnog rizika, obaveštajni zvaničnici upozoravaju da bi kampanja sabotaže u Evropi mogla da bude intenzivirana tokom narednih meseci. Mežvijets smatra da Rusija prelazi sa nasumičnih sabotaža i paljevina, čiji je cilj širenje panike, na konkretnije mete povezane sa zapadnom podrškom Ukrajini.
Direktor švedske Vojnoobaveštajne i bezbednosne službe Tomas Nilson naveo je tri cilja koja pripisuje ruskim sabotažnim aktivnostima: smanjenje podrške Ukrajini, stvaranje podela unutar NATO-a i izazivanje straha među evropskim stanovništvom.
Posebnu pažnju privukao je nedavni incident sa naoružanim dronom na aerodromu u Lajpcigu, koji su nemačke vlasti pripisale ruskoj obaveštajnoj službi. Nilson je taj slučaj opisao kao „prekretnicu“.
Švedski obaveštajni zvaničnik rekao je i da nije video nagoveštaje da Moskva ozbiljno razmatra stvarne pregovore o Ukrajini. Prema njegovoj proceni, rusko rukovodstvo i dalje smatra da može da ostvari svoje strateške ciljeve.
Kudelka upozorava i na manje vidljivu posledicu sabotažne kampanje: dodatno opterećenje evropskih obaveštajnih službi. Svaki požar, kvar ili drugi sumnjivi incident mora da bude istražen kao potencijalni teroristički napad, čak i kada se kasnije pokaže da iza događaja stoje potpuno drugačiji uzroci.
