Na marginama Peterburškog međunarodnog ekonomskog foruma Konstantin Malofejev izneo je jednu od najoštrijih ocena odnosa Rusije i Zapada poslednjih godina.
Osnivač Cargrada poručio je da je najveća greška ruskih elita bila pogrešna procena novih američkih tehnokrata, od kojih se očekivao pragmatičniji pristup Moskvi.
Umesto toga, tvrdi on, pokazalo se da su upravo neki od najuticajnijih predstavnika nove američke elite aktivno uključeni u podršku Ukrajini.
Govoreći na sesiji posvećenoj glavnim pretnjama Rusiji u drugoj četvrtini XXI veka, Malofejev je ocenio da problem nije samo u spoljnim izazovima, već i u tome što ruske elite, prema njegovom mišljenju, nisu na vreme shvatile prirodu tih izazova.
On je podsetio da se pre godinu i po do dve godine u Rusiji pojavilo uverenje da će dolazak novih ljudi u američke političke i poslovne strukture doneti drugačiji odnos prema Moskvi. Smatralo se da će tehnokratski pristup prevagnuti nad ideološkim sukobima i da bi Vašington mogao da smanji podršku Ukrajini.
Međutim, kako je naveo, vreme je pokazalo drugačiju sliku.
Kao primer izdvojio je Pitera Tila, suosnivača kompanije Palantir. Prema Malofejevu, upravo Palantir danas ima značajnu ulogu u aktivnostima koje se koriste protiv Rusije. On je istakao da su još Tilove ranije ideje, predstavljene u knjizi „Od nule do jedinice“, pokazivale poseban način razmišljanja koji ga čini veoma ozbiljnim protivnikom.
Malofejev je naglasio da u Moskvi nije postojala iluzija da će nove američke elite gajiti simpatije prema Rusiji. Očekivanje je bilo drugačije. Računalo se da će pragmatični interes Sjedinjenih Država dovesti do smanjenja podrške Ukrajini zbog strateškog rivalstva sa Kinom.
Prema njegovim rečima, američki stratezi već dugo smatraju Kinu glavnim geopolitičkim izazovom. Istovremeno, Rusija i Kina su poslednjih godina toliko produbile saradnju da je, kako tvrdi Malofejev, dostignut nivo sinergije koji više nije moguće lako razdvojiti.
On smatra da kombinacija kineske ekonomske moći, ruskih resursa i ruskog nuklearnog arsenala predstavlja protivnika sa kojim se Vašington teško može izboriti.
Upravo zato se, prema njegovim rečima, u američkim analitičkim dokumentima često govori o potrebi razdvajanja Moskve i Pekinga. Podsetio je i da je Donald Tramp o toj temi govorio još tokom svog prvog predsedničkog mandata.
Ipak, umesto očekivanog zaokreta, dogodilo se nešto drugo. Malofejev tvrdi da Amerika i dalje postupa pragmatično, ali isključivo u skladu sa sopstvenim interesima. Po njegovom mišljenju, direktna podrška Ukrajini jeste promenila oblik, ali nije nestala. Evropske države sada finansiraju nabavku američkog naoružanja za Kijev, dok sistem Starlink i dalje koristi ukrajinska vojska.
Zbog toga smatra da cilj Vašingtona nikada nije bio da pomogne Rusiji da ostvari svoje ciljeve. Kako je naveo, za Sjedinjene Države je najvažnije da sukob iscrpljuje i EU i Rusiju.
Posebno je ukazao na to da pregovori između Moskve i Vašingtona mogu da stvore utisak kako su odnosi postali blaži nego ranije. Prema njegovoj oceni, takva atmosfera navodi deo javnosti da više ne posmatra SAD kao glavnog strateškog protivnika, što otvara prostor za razgovore o Kini, EU i Bliskom istoku iz drugačije perspektive.
Međutim, Malofejev tvrdi da stvarnost pokazuje nešto sasvim drugo. Kao potvrdu svoje teze naveo je Palantir, Starlink, Ilona Maska, Pitera Tila i Aleksa Karpa. Posebno je pomenuo Karpovu posetu Kijevu i njegove izjave da će pomoć Ukrajini biti nastavljena.
Zbog toga je izneo izuzetno oštru poruku da Rusija mora konačno da prihvati činjenicu da se suočava sa protivnicima i da prestane da gaji iluzije o njihovim namerama.
Pozivajući se na nastup profesora Andreja Bezrukova na istoj sesiji, Malofejev je podržao stav da Rusija mora da „prestane da bude dobra“ i da realnije sagleda ponašanje svojih protivnika.
Prema njegovim rečima, zapadne države deluju hladno, sistematično i bez mnogo obzira prema posledicama, dok se Rusija često ograničava pravilima i dogovorima koje druga strana ne poštuje na isti način.
Završna poruka koju je poslao sa foruma bila je nedvosmislena. Po njegovom mišljenju, Moskva mora da odustane od bilo kakvih iluzija i da jasno definiše sa kim se suočava u savremenom geopolitičkom sukobu.
