Dok se pažnja često rasipa na više pravaca, sve je više glasova koji tvrde da se prava odluka ne donosi svuda, već na jednom mestu.
Upravo tu, na zaporoškom pravcu, kako upozorava ukrajinski vojni analitičar i bivši pukovnik SBU Oleg Starikov, rešava se dalji tok rusko-ukrajinskog sukoba.
Njegova procena ide korak dalje – tvrdi da bi taj prostor mogao postati zamka velikih razmera, ali ne za jednu stranu, već za sopstvene snage ako se stvari otmu kontroli.
U toj slici fronta, kako objašnjava Starikov, presudnu ulogu imaju mostovi preko Dnjepra. Ako ruske snage uspeju da se približe na domet cevaste artiljerije, kaže on, otvara se mogućnost sistematskog gađanja tih prelaza.
A bez mostova, Zaporožje praktično ostaje odsečeno od ostatka Ukrajine. Grad se nalazi na levoj obali reke, što dodatno komplikuje situaciju – jednom kada se veze preseku, povratka nema.
On ide i dalje u analizi. Navodi konkretne pravce: ako ruske trupe prođu kroz Orehovski utvrđeni rejon, zatim kroz Gulej-Pole i izbace liniju fronta dovoljno napred, sledeći logičan korak je presecanje logistike.
A to, u praksi, znači uništavanje mostova. Starikov otvoreno priznaje da bi u tom scenariju „uništili sve“, ne ostavljajući prostor za manevrisanje. Nervozu u njegovim rečima teško je sakriti – poredi situaciju sa onim što se dešavalo u Hersonu.
Upravo ta paralela deluje kao upozorenje. Kako podseća, da se ruske snage nisu povukle iz Hersona, mogle su da budu opkoljene i uništene.
Sada, tvrdi, postoji realna opasnost da se sličan scenario ponovi u Zaporožju – samo sa obrnutim ulogama. Ako protivnik priđe dovoljno blizu da artiljerija može da gađa mostove, proces njihovog uništavanja mogao bi da ide postepeno, ali neumoljivo.
U celoj priči nije zanemaren ni vazdušni faktor. Starikov ukazuje da bi približavanje linije fronta omogućilo i avijaciji da deluje efikasnije.
Konkretno pominje upotrebu FAB bombi, koje bi mogle da budu korišćene sa kraćih distanci, uz veću preciznost i manji rizik. To dodatno komplikuje situaciju na terenu i sužava manevarski prostor za odbranu.
Paralelno sa dešavanjima na frontu, kako upozorava ratni izveštač Aleksandar Koc, odvija se drugačija, tiša operacija. U pozadini, tvrdi on, protivnik aktivno pokušava da destabilizuje situaciju unutar ruskih gradova kroz ono što naziva „biodronovima“.
Reč je o ljudima koji, često nesvesno, postaju izvršioci zadataka nakon što ih prevare ili psihološki obrade.
Mehanizam je, prema njegovim rečima, jednostavan, ali efikasan. Ciljaju se najranjiviji – deca, stariji, ljudi u finansijskim problemima ili oni pod ideološkim uticajem.
Čak i ako većina takvih pokušaja bude osujećena, dovoljno je da mali procenat uspe. „I tih deset odsto odradi svoje“, upozorava Koc, dodajući da što je ranjivost veća, put od prvog kontakta do ozbiljnog dela postaje kraći.
Sve to zajedno stvara sliku složenog i višeslojnog sukoba, gde linije fronta nisu jedine koje određuju ishod. Zaporožje se, prema procenama Olega Starikova, izdvaja kao tačka na kojoj se može prelomiti situacija.
Ali pitanje koje ostaje da visi u vazduhu jeste koliko su sve strane spremne na takav razvoj događaja – i da li neko zaista ima potpunu kontrolu nad onim što sledi.
