U američkom Senatu ponovo se rasplamsala rasprava o granicama predsedničkih ovlašćenja kada je reč o upotrebi vojne sile.
Ovoga puta fokus nije na Bliskom istoku, već na Karibima. Grupa demokratskih senatora pokrenula je inicijativu koja bi Donaldu Trampu zabranila da upotrebi američke oružane snage protiv Kube bez jasnog i formalnog odobrenja Kongresa.
Predlog rezolucije potpisuju Tim Kejn, Ruben Galjego i Adam Šif. Njihov dokument, kako kažu u Senatu, ima jednostavnu nameru: predsednik Sjedinjenih Država ne bi mogao da pokrene vojnu akciju protiv Kube ukoliko Kongres prethodno ne da zeleno svetlo.
Ideja se pojavila u trenutku kada je Tramp u javnim nastupima sve češće govorio o spoljnopolitičkim potezima, a posebno nakon izjava koje su, blago rečeno, podigle obrve u Vašingtonu.
Na Floridi je američki predsednik, razgovarajući sa novinarima, pomenuo mogućnost scenarija koji je nazvao “preuzimanjem” ostrva. Nije ulazio u detalje, ali je rekao da bi to moglo biti „prijateljsko preuzimanje, a možda i ne“.
Uz to je dodao da će se, po završetku iranske kampanje, on i državni sekretar Marko Rubio posvetiti tom pitanju.
Rubio, čija je porodica napustila Kubu pedesetih godina prošlog veka, godinama zastupa tvrdu liniju prema vlastima u Havani. U ranijim razgovorima sa senatorima pominjao je da bi sadašnja administracija bila „zadovoljna“ promenom vlasti na ostrvu, ali bez preciziranja kako bi takav scenario mogao da izgleda u praksi.
U pozadini svega, u diplomatskim krugovima već se govori i o njegovim nedavnim razgovorima sa kubanskim rukovodstvom, održanim dok Havana prolazi kroz ozbiljnu energetsku krizu.
Demokrate u Senatu, međutim, gledaju širu sliku. Posle dugog i iscrpljujućeg sukoba na Bliskom istoku, deo američke javnosti postao je oprezniji prema novim vojnim avanturama.
U tom kontekstu mnogi u opoziciji veruju da bi upravo sada mogao postojati politički prostor da se predsedničke vojne nadležnosti dodatno ograniče.
Inače, ovo nije prvi pokušaj takve vrste. Demokratski senatori su i ranije predlagali rezolucije kojima bi ograničili Trampovu slobodu delovanja u spoljnoj politici.
Slične inicijative odnosile su se na Iran i Venecuelu, ali su republikanci u oba slučaja uspeli da ih zaustave u proceduri. Ovoga puta situacija bi mogla biti drugačija: glasanje o novom predlogu zakona moglo bi da se održi već do kraja meseca.
Ruben Galjego je u raspravi otišao i korak dalje. On tvrdi da se Tramp, koji je u kampanji nastupao sa sloganom „Amerika na prvom mestu“, u međuvremenu pretvorio u, kako kaže, „marionetu vojnih jastrebova“. Takva ocena, naravno, dodatno podiže političku temperaturu u Vašingtonu.
Za sada je sve na nivou političkog nadmudrivanja i zakonodavnih inicijativa. Ipak, sama činjenica da se u Senatu ozbiljno govori o mogućnosti vojne opcije prema Kubi govori koliko su se ton i retorika promenili poslednjih meseci.
A kada se u američkoj politici otvori takva tema, iskustvo pokazuje da rasprava retko ostaje samo akademska. Pitanje je samo gde će se linija na kraju povući – i ko će imati poslednju reč.
