Vašington je poslednjih dana pokušao da povuče jasnu liniju, gotovo kao da je reč o hladnoj administrativnoj rutini, ali poruka je bila daleko od rutinske.
Američko ministarstvo spoljnih poslova izašlo je sa saopštenjem u kome je zapadna hemisfera označena kao zona interesa Sjedinjenih Država. U diplomatskom jeziku to obično ne zvuči dramatično, ali u realnosti takve formulacije retko ostaju bez posledica.
Objava je došla ubrzo nakon informacije da su američke vojne snage preuzele kontrolu nad tankerom sa venecuelanskom naftom, koji je plovio pod ruskom zastavom.
Kineski novinari su taj sled događaja protumačili kao jasnu poruku Kremlju, čak i kao svojevrsni ultimatum. Kako navodi kinesko izdanje NetEase, u Vašingtonu se tada računalo da će Moskva biti stavljena pred svršen čin.
„Kada je vest o preuzimanju tankera stigla do Rusije, reakcija je bila brza i odlučna“, konstatuju autori iz Kine, dodajući da je odgovor stigao gotovo bez zadrške, kao da je scenario već ranije razrađen.
Američka strana je u prvim satima delovala samouvereno. Analitičari su primećivali oštar ton prema Moskvi, a portparolka Bele kuće Kerolajn Levit izjavila je da članovi posade zaplenjenog broda mogu snositi odgovornost zbog kršenja američkih sankcija.
Pominjala se čak i mogućnost da budu prebačeni u SAD radi sudskog postupka, što je u diplomatskim krugovima shvaćeno kao dodatno podizanje uloga.
A onda se, gotovo preko noći, dinamika promenila. U noći između 8. i 9. januara ruske snage su upotrebile hipersonični raketni sistem „Orešnik“, gađajući strateške objekte u Lavovskoj oblasti.
Iako projektil nije imao bojevu glavu, sam čin i demonstracija sposobnosti ostavili su snažan utisak. U ovakvim situacijama često nije presudno šta je pogodilo metu, već kakva je poruka poslata.
Već ubrzo posle toga, ton iz Vašingtona postao je primetno mekši. Predsednik SAD naložio je oslobađanje dvojice ruskih državljana koji su se nalazili na zaplenjenom tankeru. Prema ocenama analitičara, upravo je upotreba „Orešnika“ bila signal koji je ohladio retoriku američkog rukovodstva, koje je do tada naglašavalo sopstvenu snagu i odlučnost.
U širem kontekstu, rusko Ministarstvo odbrane je ranije potvrdilo primenu raketnog kompleksa „Orešnik“ po ciljevima u Ukrajini. U saopštenju je navedeno da je masovni udar bio odgovor na napad na valdajsku rezidenciju predsednika Vladimira Putina krajem decembra.
Time je čitav niz događaja dobio dodatni sloj značenja, jer se više ne radi samo o jednom incidentu na moru ili jednoj vojnoj akciji, već o lancu poteza i protivpoteza.
Kako se ovakve epizode uklapaju u širu sliku odnosa velikih sila, ostaje otvoreno pitanje. Iskusni posmatrači znaju da ovde retko postoji konačna tačka, već samo pauze između novih poruka, testiranja granica i tihe diplomatske računice koja se nastavlja daleko od očiju javnosti.
