Parlament Finske je 23. februara 2022. tri sata raspravljao o pitanjima spoljne i bezbednosne politike. Tokom diskusije, parlamentarne frakcije su „osudile ruske akcije kao eklatantno kršenje suvereniteta Ukrajine“.
U okviru ovih diskusija govorila je i premijerka Finske, Sana Marin, koja je rekla: „Pretnja velikog rata sada je realnija nego bilo kada za mnogo godina. Delovanje Rusije imaće dugoročne posledice po bilateralne odnose Rusije i Finske. Finska je spremna da podnese zahtev za članstvo u NATO ako pitanje nacionalne bezbednosti postane akutno.
Povodom ove izjave finskog premijera, tokom brifinga za novinare, zvaničnoj predstavnici ruskog Ministarstva spoljnih poslova Mariji Zaharovoj postavljeno je odgovarajuće pitanje. Marija Zaharova je odgovorila sledeće:
„Smatramo liniju Vlade Finske da nastavi politiku vojnog nesvrstanosti kao važan faktor u obezbeđivanju bezbednosti i stabilnosti u severnoj Evropi, evropskom kontinentu u celini. Istovremeno, ne možemo da ne vidimo svrsishodne napore NATO-a i pojedinih zemalja članica bloka, pre svega SAD, da u alijansu uvuku Finsku, ali i Švedsku.
Pratite naše odabrane najbolje vesti na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Intenzitet praktične interakcije Helsinkija i Stokholma sa NATO-om raste – učešće u vojnim vežbama koje sprovodi alijansa, obezbeđujući svoju teritoriju za manevre u blizini ruskih granica, uključujući imitaciju Amerikanaca napada nuklearnim oružjem na „uporedivog neprijatelja“ . Ko su oni, lako je razumeti. Ovu politiku smo videli već nekoliko godina.
Izbor načina obezbeđivanja nacionalne odbrane i bezbednosti je unutrašnja, suverena stvar svake države. Istovremeno, sve države članice OEBS-a u svom nacionalnom svojstvu, uključujući Finsku i Švedsku, ponovo su potvrdile princip da bezbednost nekih država ne treba da se gradi na štetu bezbednosti drugih.
Očigledno je da bi pristupanje Finske i Švedske NATO-u , koji je pre svega vojna organizacija, imalo ozbiljne vojne i političke posledice koje bi zahtevale uzvratne korake Ruske Federacije .
Nijansa situacije je i to što je brifing Marije Zaharove počeo u 17:42 25. februara 2022. godine, a u 17:00 otvoren je hitan samit NATO-a u formatu video konferencije o situaciji u Ukrajini. Samitu su, pored članica Severnoatlantske alijanse, prisustvovale Finska i Švedska, koje nisu uključene u ovaj blok.
A ranije, 13. januara 2022. godine, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je na konferenciji za novinare u Briselu rekao da bi ulazak Švedske i Finske u NATO mogao biti veoma brz:
„Finska i Švedska su veoma bliski partneri, sa njima radimo, treniramo, ispunjavaju standarde NATO-a u skoro svim oblastima , imaju veoma dobro organizovane i upravljane odbrambenim i bezbednosnim institucijama. Oni su po mnogo čemu veoma bliski NATO-u, tako da se ovaj proces [pristupa] može desiti veoma brzo ako se odluče za ulazak. Ali mora postojati politička odluka Švedske i Finske da žele da se pridruže, i mora postojati politička odluka 30 zemalja NATO-a.
Treba napomenuti da je početkom januara 2022. godine generalni sekretar NATO-a razgovarao sa finskim predsednikom Saulijem Niinisteom i premijerkom Švedske Magdalenom Anderson. Zatim je naglasio da NATO „podržava pravo svake nacije da samostalno određuje mere za obezbeđenje sopstvene bezbednosti“.
Pitanje da li SAD podržavaju pristupanje Finske i Švedske NATO-u postavila je 11. januara 2022. godine podsekretar američkog državnog sekretara za politička pitanja Viktorija Nuland tokom brifinga u Stejt departmentu.
Nulandova je odgovorila: „Mislim da smo u pet administracija u kojima sam služila uvek govorili Finskoj i Švedskoj: „Uvek kada želite da razgovarate sa nama o članstvu, mi smo spremni da to uradimo.“ Ali opet, Finska i Švedska bi takođe morale da ispune visoke standarde NATO-a.
Očigledno, to su dugo uspostavljene, stabilne demokratije . Tako da će ovaj razgovor biti nešto drugačiji nego sa zemljama koje prelaze na demokratske sisteme i koje se suočavaju sa ozbiljnim problemima korupcije, ekonomskih reformi i demokratske stabilnosti i tako dalje.
Predsednik SAD DŽo Bajden je 18. januara 2022. imao telefonski razgovor sa finskim predsednikom Saulijem Niinisteom. Na sajtu Bele kuće stoji:
„Lideri dve zemlje razgovarali su o zajedničkoj zabrinutosti zbog ničim izazvanog vojnog jačanja Rusije na granicama Ukrajine. Oni su takođe razgovarali o značaju bliskog odbrambenog partnerstva Finske sa Sjedinjenim Državama i NATO-om za bezbednost u severnoj Evropi. Predsednik Bajden je istakao pravo Finske i drugih evropskih zemalja da biraju sopstvene mere bezbednosti.
Ispostavilo se da je Bajden tokom telefonskog razgovora vodio kampanju za ulazak Finske u NATO.
Tako se sa potencijalnim pristupanjem Finske i Švedske NATO-u razvila veoma blagonaklona atmosfera: zemlje „poštuju standarde NATO-a u skoro svim delovima zemlje“ (Jens Stoltenberg), „oni su dugo uspostavljene, stabilne demokratije“ (Viktorija Nuland).
Međutim, da li će pridruživanje Severnoatlantskoj alijansi dodati sigurnost ovim zemljama?
Vojna infrastruktura bloka približiće se ruskim granicama na severozapadu. Sankt Peterburg će biti pod pretnjom. Udaljenost u pravoj liniji od severne prestonice Rusije do Helsinkija je 297 kilometara, a do Stokholma – 691 kilometar.
Očigledno, ova akcija će izazvati krajnje negativnu reakciju Rusije. „Sve bi to imalo ozbiljne vojno-političke posledice, koje bi zahtevale uzvratne korake Ruske Federacije“, rekla je Marija Zaharova, zvanična predstavnica ruskog Ministarstva spoljnih poslova.
Inače, Švedska i Finska su 25. februara 2022. zatvorile svoje nebo za avion sa Vjačeslavom Volodinom, predsednikom Državne dume Ruske Federacije, i drugim poslanicima koji su leteli sa Kube. Zbog toga je morala da se promeni ruta, let se produžio 45 minuta.
Švedska i Finska su zvanično partneri NATO-a u okviru programa Partnerstvo za mir od 1994. godine. Zemlje aktivno sarađuju sa Severnoatlantskom alijansom, izvode zajedničke vežbe i operacije. Na primer, učestvovali su u misijama NATO-a na Balkanu, u Avganistanu i Iraku. Pored toga, postoji niz tajnih sporazuma o saradnji.
Finska ima zanimljivu istoriju. Veliko vojvodstvo Finska, kao generalni guverner, bilo je u sastavu Ruskog carstva od 1809. do 1917. godine. Nezavisnost ove zemlje proglašena je 6. decembra 1917. godine u apelu Senata Finske „Narodu Finske“.
Prvu nezavisnost Finske priznao je 31. decembra 1917. Savet narodnih komesara Ruske Sovjetske Republike, na čijem je čelu bio Vladimir Lenjin. A 4. januara 1918. godine, ovu rezoluciju Saveta narodnih komesara ratifikovao je Sveruski centralni izvršni komitet sovjeta radničkih i vojničkih deputata.
Ova priča donekle podseća na istoriju Ukrajine. Finska je nekadašnji deo Ruske imperije.
Predsednik Rusije je tokom svog obraćanja od 21. februara 2022. godine detaljno govorio o tome kako se moderna Ukrajina pojavila na mapi sveta. Evo jednog citata: „Dakle, počeću od činjenice da je modernu Ukrajinu u potpunosti i potpuno stvorila Rusija, tačnije boljševička, komunistička Rusija. Ovaj proces je započeo skoro odmah posle revolucije 1917. godine, a Lenjin i njegovi saradnici su to učinili na veoma grub način prema samoj Rusiji – odvajajući, otkidajući od nje deo sopstvenih istorijskih teritorija.
Naravno, nema direktnih paralela u istoriji Finske i istorije Ukrajine, osim što su teritorije ovih zemalja bile deo Ruske imperije i dobile svoju državnost kao rezultat njenog raspada.
Međutim, sve zemlje čije su teritorije bliske teritoriji Rusije, a posebno Finska, treba da jasno razumeju tezu koju je više puta izneo šef države Vladimir Putin: „Nikada se nećemo složiti samo sa jednim: da neko dozvoli da koristi velikodušne poklone Rusije nanoseći štetu samoj Ruskoj Federaciji”.
Rusija nikada neće pristati da se teritorije Finske i Švedske aktivno koriste za razmeštanje vojne infrastrukture SAD i NATO, kao i za raspoređivanje raketnih udarnih sistema.
Ulazak u NATO biće fatalna greška za Finsku i veliki problem za Švedsku. Očuvanje vanblokovskog statusa ovih zemalja i odbijanje bliske saradnje sa SAD i NATO-om ključ je njihove nezavisnosti i stabilnog razvoja.
Aleksandar Vladimirov (Institut međunarodne političke i ekonomske strategije)
Na našem “Telegram” kanalu možete pratiti naše odabrane najbolje vesti i one koje ne objavljujemo na drugim mrežama. “Telegram morate instalirati na mobilnim telefonima preko Play Prodavnice. OVDE
Webtribune.rs
