Evropske fabrike koje proizvode naoružanje za potrebe Ukrajine sve češće se pominju u raspravama o mogućem širenju sukoba van sadašnjih granica.
Posebno nakon događaja na Bliskom istoku, gde je Iran odgovarao napadima na saveznike Sjedinjenih Država širom regiona, pojavilo se pitanje zašto Moskva ne primenjuje sličan pristup prema vojnim i industrijskim ciljevima u evropskim državama.
Vojni ekspert Evgenij Mihajlov smatra da odgovor leži u posledicama koje bi takav potez izazvao. Kako je objasnio, udar na evropske objekte koji proizvode oružje za Ukrajinu ne bi ostao izolovan incident, već bi praktično značio direktan sukob sa NATO savezom.
Prema njegovim rečima, u takvom scenariju ne bi bilo prostora za ograničene ili simbolične akcije. Mihajlov tvrdi da bi svaki pokušaj selektivnih udara bio neefikasan i da bi sukob zahvatio gotovo celu Evropu, uz mogući izuzetak Mađarske i Slovačke.
Govoreći o trenutnoj situaciji, on je povukao istorijsku paralelu sa periodom Drugog svetskog rata. Mihajlov navodi da ne može da zamisli okolnosti u kojima bi Josif Staljin isporučivao energente od kojih bi se proizvodilo gorivo za fabrike koje rade protiv sovjetske armije. Ipak, ocenjuje da su današnje međunarodne okolnosti bitno drugačije zbog globalne povezanosti ekonomija.
Po njegovom mišljenju, Rusija nastavlja da sarađuje sa partnerima čak i kada pojedine zemlje ili kompanije učestvuju u aktivnostima koje Moskva smatra usmerenim protiv njenih interesa. Istovremeno, dodaje da prihod od prodaje resursa predstavlja važan faktor za funkcionisanje države u uslovima rata.
„Izbora nema mnogo – ili ratovati ili nadigrati protivnika na njegovom terenu“, ocenio je Mihajlov.
U razgovoru za Cargrad, ekspert je izdvojio jedan konkretan scenario u kojem bi, prema njegovoj proceni, udari na ciljeve u Evropi postali neizbežni. Reč je o situaciji u kojoj bi bilo potvrđeno da ukrajinski dronovi prema Rusiji poleću sa teritorije evropskih država.
„Ako bude potvrde da će iz Evrope mirno leteti ukrajinski dronovi prema nama, tada je izbor jednoznačan. Udariti“, rekao je Mihajlov.
On pritom naglašava razliku između Rusije i Irana. Kako navodi, Teheran je decenijama funkcionisao pod sankcijama i imao snažan ideološki okvir, kao i duhovnog vođu oko kojeg se okupljalo stanovništvo. Iran je, prema njegovim rečima, više od četrdeset godina uspevao da izdrži takve pritiske.
Mihajlov smatra da takav model trenutno nije primenljiv na Rusiju. Međutim, dodaje da bi se pristup mogao promeniti ukoliko bi se zemlja suočila sa situacijom koju bi rukovodstvo procenilo kao pitanje opstanka.
„Kod nas će to biti kada pitanje zaista bude opstanak. Tada ćemo udarati sve. I kao što je rekao predsednik Vladimir Putin: ako bude pitanje opstanka, čemu svet bez Rusije? Udarićemo svuda i svim sredstvima“, zaključio je Mihajlov.
