Zakon koji je Bajden potpisao da bi lakše slao oružje Kijevu nastao je po uzoru na zakon kojim su SAD tokom Drugog svetskog rata vojno pomagale zemljama u borbi protiv nacizma
Džozef Bajden je ubrzao i olakšao slanje vojne pomoći Kijevu po uzoru na zakon kojim je Vašington slao oružje zemljama koje su se borile protiv nacizma, što se tumači kao dokaz sve dubljeg i otvorenijeg američkog uvlačenja u rat u Ukrajini.
Šef Bele kuće prekjuče je potpisao zakon kojim se ubrzava i olakšava slanje oružja u Ukrajinu, prenosi Pi-Bi-Es. Zakon o zajmu za odbranu ukrajinske demokratije sličan je Zakonu o zajmu iz 1941. kojim je tadašnji predsednik Frenklin Ruzvelt, pre nego što su SAD ušle u rat, omogućio slanje vojne pomoći prvo Velikoj Britaniji, a zatim i drugim zemljama u ratu protiv Nemačke, uključujući i Sovjetski Savez.
Naše vesti bez cenzure samo na mreži VKontakte – OVDE
Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je američkom lideru na zakonu koji će ukloniti brojne procedure i prepreke za slanje oružja Kijevu. Bajden je potpisao ovaj pravni akt na dan kad je Rusija obeležavala Dan pobede, 77. godišnjicu trijumfa nad nacizmom. Za razliku od Drugog svetskog rata, kad je i Moskva primala američku vojnu pomoć, Rusija se danas nalazi „s one strane” tog zakona.
Izvorni pravni akt značio je postepeni američki ulazak u Drugi svetski rat, dok nova verzija znači još dublje uvlačenje u rat u Ukrajini, i pored toga što vašingtonska administracija insistira da nije direktno uključena u taj sukob, ocenjuje „Njujork tajms”.
Zakon koji je potpisao Bajden dobio je dvostranačku podršku na Kapitolu. Kongres se ove nedelje sprema da Kijevu odobri još jedan paket vojne i druge pomoći, vredan oko 40 milijardi dolara. Od početka rata više najmoćnijih američkih zvaničnika posetilo je Ukrajinu, a proteklog vikenda tamo se obrela i prva dama Džil Bajden.
Pratite naše odabrane najbolje vesti bez cenzure na našem “Telegram” kanalu na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE
Vašington je opskrbio Kijev obaveštajnim podacima, uz pomoć kojih je ukrajinska vojska ubila nekolicinu ruskih generala i prošlog meseca u Crnom moru potopila ruski ratni brod „Moskva”. Sve ovo svedoči o tome da je Amerika duboko zagazila u ukrajinski konflikt, iako administracija u Vašingtonu tvrdi da nema govora o sukobu između Istoka i Zapada, već samo o zapadnoj pomoći Ukrajini da se brani.
Američki lider je više puta istakao da ne želi da se konflikt pretvori u takmičenje između SAD i Rusije, a upozorio je i na to da bi direktan sukob između Vašingtona i Moskve u Ukrajini doveo do trećeg svetskog rata. Iz tih razloga u Zapadnom krilu odbacuju mogućnost da pošalju vojsku u Ukrajinu.
Mediji pišu da je Bajdenu i dalje stalo da rat u Ukrajini ne eskalira u širi sukob i da je predsednik ljut što se u javnosti toliko priča o tome da su ruski generali ubijeni, a „Moskva” potopljena samo zahvaljujući američkim obaveštajnim podacima.
Ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov ocenio je prošlog meseca da Kremlj na rat u Ukrajini gleda kao na rat putem posrednika između Zapada i Moskve, jer NATO naoružava i obučava ukrajinsku vojsku. Lavrov je tada upozorio na opasnost od nuklearnog i trećeg svetskog rata, a vašingtonska vlada je odbacila navode o ratu putem posrednika, tvrdeći da Amerika nije uključena u rat, već da samo pomaže nepravedno napadnutoj zemlji da se sama brani.
Aveniji Pensilvanija je sve teže da balansira između retorike koja kaže da Amerika nije uključena u rat i postupaka kao što je prošlomesečna odluka da se Kijevu šalje daleko ubojitije naoružanje nego što je bilo na početku ruske invazije.
Šef Pentagona Lojd Ostin već je skrenuo s verbalnog kursa Zapadnog krila kad je prošlog meseca, tokom posete Ukrajini, istakao da je američki cilj da „oslabi Rusiju”. To je bilo prvo odstupanje od saopštenja Bele kuće po kojima SAD samo žele da pomognu Ukrajini da se odbrani od agresora.
Jelena Stevanović (politika.rs)
