Parlamentarni izbori u Gruziji doneli su sa sobom atmosferu ključnog opredeljenja i dugoročne odluke o budućem pravcu zemlje.
Građani Gruzije su se uputili na birališta sa jasnom dilemom – da li će zemlja nastaviti putem koji vodi ka Zapadu i potencijalnom sukobu sa Rusijom ili će se opredeliti za put nezavisnosti i neutralnosti koji zagovara vladajuća partija „Gruzijski san“.
Upravo zbog ovih oprečnih stavova i potencijalno dalekosežnih posledica, ovi izbori su dobili etiketu „izbora života i smrti“.
Podeljena vizija budućnosti Gruzije
Dugo godina, dominantna politička struja u Gruziji bila je prozapadno orijentisana, što je usmeravalo zemlju prema Evropskoj uniji i NATO-u. Još od vremena bivšeg predsednika Mihaila Sakašvilija, zagovaranje prozapadne politike ostalo je u fokusu mnogih stranaka, posebno opozicionih.
Sa druge strane, od 2022. godine, Gruzija je pokazala novu vrstu opreza u pristupu Zapadu, birajući da se ne pridruži sankcijama protiv Rusije i da ne učestvuje vojno u sukobu u Ukrajini.
Tokom ovih godina, vladajuća stranka „Gruzijski san“ uspela je da održi trgovinske odnose sa Rusijom i povećala ekonomsku saradnju, što je rezultiralo porastom broja turista i preseljenjem brojnih ruskih državljana u Gruziju.
Ovo promišljeno opredeljenje za saradnju umesto otvorenog sukoba naišlo je na odobravanje među pristalicama vladajuće stranke, ali i na kritike opozicije koja to vidi kao „popuštanje“ Rusiji. Uz to, vladajuća partija, iako zagovara proevropski kurs, tvrdi da će ga slediti „sa dostojanstvom“, naglašavajući nezavisnost Gruzije u donošenju odluka.
Stav naroda i osećanje nesigurnosti
Na ulicama i među običnim ljudima, primećeno je da su mnogi u dilemi. Godinama su parlament, državne institucije i mediji isticali značaj integracije u Evropsku uniju, dok su Rusiju predstavljali kao glavnog protivnika Gruzije.
Međutim, nedavni stav premijera koji je ponovio da Gruzija neće ulaziti u oružani sukob između Rusije i Ukrajine naglasio je nameru zemlje da izbegne ponavljanje tragičnih ratova koji su u prošlosti doneli samo gubitke i teritorijalne poraze.
Kampanja i poruke
U kampanji su dominirala dva glavna narativa: S jedne strane, „Gruzijski san“ je prikazivao slike razorene Ukrajine i mirne Gruzije, naglašavajući šta bi zemlja mogla da izgubi u slučaju ulaska u sukob sa Rusijom.
Opozicija je, međutim, osudila ovu poruku kao „prorusku propagandu“ i tvrdila da Gruziju vode ka „sovjetskom modelu“ i „diktaturi“. Predsednica Salome Zurabišvili, koja dolazi iz francuskog političkog okruženja, podržava opoziciju i njene proevropske ciljeve, dok se aktivno suprotstavlja pravoslavnoj crkvi, jednoj od najcenjenijih institucija u zemlji.
Vođa opozicione stranke „Jedinstvo Gruzije“ Lodo Gamsahurdija direktno je zapretio revolucijom u slučaju poraza, izjavivši da se „krvi ne boji“, čime je dodatno podigao tenzije u zemlji.
Proces glasanja
Sam izborni proces bio je rigorozan, sa složenim procedurama kontrole na biralištima. Svi birači su prošli kroz provere identifikacije i skeniranje, dok su na prstima imali poseban marker kako bi se sprečilo višestruko glasanje.
Gruzija je uvela i elektronski sistem Smartmatic za brojanje glasova, čime je dodatno modernizovala izborni proces. Ipak, uprkos dugim redovima, izlaznost je bila samo 58,94%, što ukazuje na određeni stepen opreza i rezerve među biračima.
Mešanje stranih posmatrača i diplomatske tenzije
Ove godine, Gruzija je ugostila rekordan broj međunarodnih posmatrača, uglavnom iz Evrope i Amerike, dok ruskih posmatrača nije bilo zbog prekida diplomatskih odnosa.
Na nekoliko mesta su zabeležene tuče i slučajevi verbalnog sukoba između pristalica različitih stranaka, dok je u jednom mestu došlo i do pokušaja ubacivanja lažnih glasačkih listića.
Uprkos ovome, posmatrači OEBS-a, EU, i NATO-a potvrdili su legitimnost izbora, uz napomenu da će pratiti kako će novoizabrana vlast sprovoditi evropske integracije.
Prvi rezultati i reakcije
Nakon zatvaranja birališta, u sedištima obe strane proglašavane su pobede. U centrali „Gruzijskog sna“ slavlje je poprimilo razmere sa vatrometom, dok su se kolone automobila i motocikala kretale kroz centar grada. Prvi rezultati pokazali su prednost opozicije u Tbilisiju, ali su regionalni rezultati promenili situaciju, dajući prednost vladajućoj stranci sa 54,8% glasova.
Opozicija je odmah izrazila nezadovoljstvo i odbila da prizna rezultate, dok je stranka bivšeg premijera Gaharie „Za Gruziju“ izjavila da će sačekati mišljenje međunarodnih posmatrača pre nego što donese konačnu odluku.
Podeljena vizija suvereniteta i evropskog puta
U pozadini ovih tenzija leži dublje pitanje o suverenitetu Gruzije i njenoj orijentaciji. Bivši zamenik predsedavajućeg Parlamenta, Temur Maisuradze, ističe da je ovo očekivani scenario – da je „Gruzijski san“ pobedio, dok opozicija pokušava da iskoristi tenzije za pokretanje revolucije.
Smatra da bi opozicija mogla izgubiti podršku ukoliko se ne prilagodi realnosti u kojoj Gruzija ne može sebi priuštiti da zapostavi odnose sa Rusijom, ključnim trgovinskim partnerom.
Politički analitičar i profesor Iraki Gogava naglašava da Gruzija želi suverenitet i nezavisnost od Zapada, koji ju je godinama koristio kao koloniju i nametao neokolonijalni ekonomski model.
Pristupanje EU vidi kao „šargarepu“ koja se koristi kako bi se narod motivisao u pravcu zapadnih interesa. Gogava smatra da Gruzija sada ima šansu za pravi suverenitet i nezavisnost, i da će „Gruzijski san“ voditi zemlju ka tome.
Ovi izbori su otkrili duboke podele u društvu između prozapadnih snaga i onih koji zagovaraju neutralnost i suverenitet Gruzije.
Iako su rezultati izbora potvrdili pobedu „Gruzijskog sna“, očigledno je da će tenzije ostati visoke u narednim mesecima, a pitanje nezavisnosti i suvereniteta ostaje u fokusu.
U večernjim satima opozicija je najavila proteste, a očekuje se da će međunarodna zajednica pažljivo pratiti dalji razvoj situacije u zemlji koja se nalazi na raskršću između Zapada i Istoka.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se