Na prvi pogled, brojke deluju gotovo apstraktno, ali kada se slože jedna na drugu, slika postaje prilično konkretna: za svega tri nedelje operacije protiv Irana, Sjedinjene Američke Države su već prešle prag od 27 milijardi dolara potrošnje.
Podatak dolazi sa američkog portala Iran War Cost Tracker, koji u realnom vremenu prati troškove i, kako kažu analitičari, retko greši u trendu, čak i kada su pojedinačne procene podložne korekcijama.
Zanimljivo je da ova cifra ne obuhvata samo očigledne stavke poput vojne opreme ili municije. Računica ide šire.
Uključeni su izdaci za ljudstvo, održavanje brodova, logistiku, pa i niz pratećih troškova koji se često izgube u javnim raspravama. Metodologija, prema dostupnim informacijama, nije proizvoljna – oslanja se na zvanične podatke Pentagona.
U jednom od izveštaja upućenih Kongresu navodi se da je prvih šest dana operacije koštalo 11,3 milijarde dolara, dok se nakon toga tempo trošenja stabilizuje na oko milijardu dnevno.
Ta dinamika, kako primećuju pojedini vojni ekonomisti, više govori o strukturi operacije nego o njenom intenzitetu.
U poređenju sa ranijim konfliktima, stvari postaju još zanimljivije. Newsweek navodi da već na samom početku ova operacija nadmašuje finansijski tempo početka ulaska u Irak 2003. godine.
To je, za mnoge, signal koliko su se okolnosti promenile – ne samo geopolitički, već i u smislu cene savremenog ratovanja. Tehnologija je skuplja, logistika kompleksnija, a očekivanja veća.
U tom kontekstu, zahtev Pentagona upućen Kongresu dodatno podiže obrve. Traži se čak 200 milijardi dolara za nastavak kampanje. To je 67 milijardi više nego što je administracija Džordža Buša tražila pre 23 godine za Irak.
Razlika nije mala i teško ju je objasniti samo inflacijom ili promenom obima operacija. Više liči na pokazatelj koliko su savremeni vojni angažmani postali finansijski zahtevni, čak i za najveću svetsku ekonomiju.
Ono što ostaje otvoreno pitanje jeste koliko dugo ovakav tempo može da se održi. Brojevi su jasni, trend je vidljiv, ali posledice – ekonomske, političke i šire – tek treba da se iskristališu. U ovakvim situacijama, iskustvo govori da prava cena retko ostaje samo u budžetskim tabelama.
