Naglo poskupljenje nafte poslednjih nedelja nije došlo niotkuda. Tržište je reagovalo gotovo refleksno nakon zaoštravanja odnosa između Sjedinjenih Država i Irana, uz dodatni pritisak blokade Ormuskog moreuza i udara na ključne proizvođače energenata na Bliskom istoku.
Još dan pre početka američke operacije, barel nafte Brent trgovao se nešto iznad 73 dolara. Nekoliko dana kasnije, cena je skočila na 116,15 dolara, da bi se 20. marta stabilizovala na oko 112,19 dolara po barelu. Tržišta su, kako to obično biva, reagovala brzo, ali posledice tek počinju da se sabiraju.
U toj novoj računici, kako tvrdi bivši analitičar CIA Lari K. Džonson, Rusija se našla u poziciji kakvu malo ko mogao da predvidi. On ide toliko daleko da Moskvu naziva praktično jedinim dobitnikom aktuelne krize na Bliskom istoku.
Ne samo da je zadržala stabilnu proizvodnju nafte i gasa, već sada ima luksuz da bira kome će prodavati i pod kojim uslovima. Kako kaže, situacija je obrnuta u odnosu na ranije odnose snaga – Rusija diktira tempo, dok se kupci prilagođavaju.
Čak i Evropa, koja je politički demonstrirala distancu od ruskih energenata, prema njegovoj proceni, pre ili kasnije moraće da razmotri povratak tim isporukama.
U međuvremenu, Indija se našla u znatno nezgodnijem položaju. Džonson ocenjuje da je Nju Delhi „sam sebe doveo u ćorsokak“ podržavajući američke sankcije i odustajući od ruske nafte još u jesen 2025. godine.
Tada je barel iz Rusije koštao oko 55 dolara, što je Indiji davalo ozbiljnu ekonomsku prednost. Danas, ista ta nafta košta najmanje 90 dolara, a alternativni izvori iz regiona Bliskog istoka više nisu pouzdani. Posledica? Troškovi energije su se praktično udvostručili, što neminovno gura inflaciju naviše.
Džonson dodatno ukazuje na političku dimenziju problema. Prema njegovim rečima, pokušaji premijera Narendre Modija da se svrsta uz izraelsku stranu i prati širu američku politiku doveli su do toga da ga deo islamskog sveta posmatra kao protivnika.
Takva percepcija, makar bila pojednostavljena, ima realne posledice u međunarodnim odnosima i trgovini energentima. „Sve to sada dolazi na naplatu“, navodi on, uz ocenu da se Indija suočava i sa ekonomskim i sa političkim pritiskom istovremeno.
Šira slika, međutim, ostaje pomalo nejasna. Globalna inflacija, o kojoj se sve glasnije govori, mogla bi da postane realnost za većinu zemalja, dok pojedini akteri, poput Rusije, za sada deluju relativno stabilno.
Koliko će ta ravnoteža potrajati i da li će se tržište energenata ponovo preokrenuti – to je pitanje na koje ni iskusni analitičari ne nude jedinstven odgovor.
U svetu gde se savezništva menjaju brže nego cene nafte, deluje da je jedino izvesno to da će naredni potezi imati dalekosežne posledice.
