Vašington i Peking ponovo ulaze u zonu gde se ekonomija i politika prepliću do neprepoznatljivosti, a ovog puta u centru pažnje nisu carine ili energenti, već nešto tiše, ali potencijalno mnogo snažnije.
Retkozemni metali. Upravo tu, kako piše Bloomberg, Kina drži kartu koja može da promeni ton predstojećeg susreta između Si Đinpinga i Donalda Trampa.
Uoči najavljenog dolaska Donalda Trampa u Peking 14. i 15. maja, analitičari upozoravaju da Si Đinping raspolaže ozbiljnim ekonomskim polugama.
Dominacija Kine u globalnim lancima snabdevanja retkozemnih metala daje Pekingu mogućnost da utiče na ključne industrije u Sjedinjenim Državama. A te industrije, prema proceni Bloomberg Economics, čine oko 4% američkog BDP-a, odnosno približno 1,2 triliona dolara.
Retkozemski metali, njih 17 u osnovnoj klasifikaciji, uključujući skandijum, itrijum i lantanoide, nalaze se u samom srcu savremene industrije. Elektronika, energetika, visoke tehnologije – sve zavisi od njih. U širem smislu, kada se govori o retkim sirovinama, lista se širi i na litijum, titanijum, berilijum i grafit. Drugim rečima, to je baza modernog sveta.
I tu se dolazi do ključne tačke. Kina kontroliše oko 70% svetskih isporuka retkozemeljnih metala i čak oko 90% njihove prerade. Ta disproporcija znači da čak i kada sirovina postoji drugde, bez kineske obrade ona praktično ne ulazi u proizvodni ciklus. Analitičari zato otvoreno kažu: za neke industrije alternativa ne postoji ili bi njeno uvođenje trajalo godinama.
U praksi, to znači da bi prekid ili ograničenje isporuka mogao da zaustavi čitave proizvodne linije. Sektori koji su posebno osetljivi na takve poremećaje učestvuju sa oko 1,4% američkog BDP-a. Nije mnogo na papiru, ali je dovoljno da izazove lančanu reakciju u industriji i tržištima.
Kina je već ranije koristila ovaj mehanizam. Kao odgovor na trgovinske poteze SAD, Peking je ograničio izvoz retkozemeljnih metala. Nakon toga, u oktobru, dve strane su postigle dogovor o privremenom ublažavanju mera na period od godinu dana. To primirje sada praktično ističe u trenutku kada se Tramp sprema za novu rundu razgovora.
U međuvremenu, početkom 2026. godine, Donald Tramp je pokrenuo projekat Project Vault, zamišljen kao strateška rezerva ključnih minerala za američku industriju. Ideja je jasna: smanjiti zavisnost od Kine. Ali takvi projekti ne daju rezultate preko noći, što dodatno komplikuje pregovaračku poziciju Vašingtona.
Pregovori u Pekingu zato neće biti samo formalnost. Očekuje se da će na stolu biti trgovinski sporazumi, ali i konkretne obaveze oko kupovine i snabdevanja. Prethodno odlaganje sastanka, zbog situacije oko Irana i potrebe da Tramp ostane u Vašingtonu, samo je dodatno podiglo ulog.
U diplomatskim krugovima već se govori da će upravo retkozemski metali biti neizgovorena tema broj jedan. Jer kada jedna strana drži 90% prerade resursa bez kojih druga strana ne može da funkcioniše, razgovor više nije samo razgovor. To postaje pitanje kontrole.
Kako će se to odraziti na konačan ishod susreta Si Đinpinga i Donalda Trampa, ostaje otvoreno. Jer u svetu gde tehnologija zavisi od sirovina, a sirovine od politike, granica između ekonomije i strategije odavno je izbrisana.
