Poseta predsednice američkog Predstavničkog doma Nensi Pelosi Tajvanu, eskalirala je tenzije između SAD i Kine i razbesnela Peking, ali nije učinila ništa da spreči investitore da ulože još novca u kineske proizvođače poluprovodnika. Ovo sugeriše da su ulozi u „tehnološkom ratu“ između SAD i Kine veći nego ikad.
Kineski poluprovodnici „razneli tržište“
Skandal oko posete predsednika Predstavničkog doma američkog Kongresa – treće osobe u američkoj političkoj hijerarhiji – Tajvanu, podstakao je cene akcija najvećih kineskih kompanija za proizvodnju mikročipova. Oni su dostigli rekordnu vrednost od 2020. godine – investitori su se kladili da će rastuća američko-kineska konfrontacija oko čipova stimulisati razvoj kineskog sektora poluprovodnika.
Indeksi kineskih poluprovodnika za nedelju su porasli za 14,2%, što je bio najbolji nedeljni učinak u više od dve godine. Akcije najvećeg proizvođača čipova na kontinentu, šangajske Semiconductor Manufacturing International Corporation (SMIC), porasle su za 15,8% na berzi u Hong Kongu tokom nedelje. Stručnjaci kažu da bi Kina mogla da čini 17,4% globalne prodaje poluprovodnika do 2024. godine.
Tržište je bilo optimistično u pogledu kineskih proizvođača mikročipova, otprilike u isto vreme kada je američki Kongres usvojio Zakon o čipovima (CHIPS Act), koji obezbeđuje 52 milijarde dolara za istraživanje, razvoj i izgradnju pogona za proizvodnju čipova u SAD. Investitori su Pelosijevu posetu i usvajanje zakona o čipovima protumačili kao velike mogućnosti za kineske proizvođače poluprovodnika. SAD su takođe uvele izvozne kontrole koje sprečavaju kineske kompanije da pristupe najnaprednijim tehnologijama.
Zašto je Tajvan potreban?
Manje vidljiv, ali veoma važan aspekt posete gospođe Pelosi Tajvanu bio je sastanak sa Markom Liuom , predsednikom Tajvanske korporacije za proizvodnju poluprovodnika (TSMC).
Pelosijevo putovanje se poklopilo sa naporima SAD da ubede TSMC, najvećeg svetskog proizvođača čipova od kojeg SAD u velikoj meri zavise, da uspostavi proizvodnu bazu na američkom tlu i prestane da proizvodi napredne čipove za kineske kompanije. Ovo je praktična primena Zakona o čipovima koji je već pomenut.
Američka podrška Tajvanu se istorijski zasnivala na protivljenju Vašingtona komunističkoj vladi u Pekingu – SAD nisu htele da dozvole Kini da preuzme ostrvo. Ali poslednjih godina, autonomija Tajvana je postala vitalni geopolitički interes za SAD zbog dominacije ostrva na tržištu proizvodnje poluprovodnika.
Ako govorimo o globalnom tržištu mikročipova, pozicija Tajvana je blizu monopola. Samo pomenuti TSMC zauzima 53% svetskog tržišta proizvodnje čipova i aktivno sklapa ugovore za proizvodnju poluprovodnika razvijenih u drugim zemljama.
Drugi tajvanski proizvođači traže još 10% tržišta. A udeo SAD u svetskoj proizvodnji čipova je 12%, dok je pre nekoliko decenija bio 40%. Stoga je, između ostalih razloga, Tajvan veoma važan za SAD u kontekstu elektronske „trke u naoružanju“.
Sjedinjene Države u velikoj meri zavise od TSMC-a zbog svojih naprednih čipova. Činjenica da samo TSMC i Samsung (Južna Koreja) mogu da proizvedu najnaprednije industrijske mikročipove (sa rezolucijom od pet nanometara) čini azijski region najvažnijim političkim pozorištem za Vašington. To takođe znači da dugoročni cilj Kine da se ponovo ujedini sa Tajvanom sada direktno ugrožava interese SAD.
Prema Šangajskom sporazumu iz 1972. i Zakonu o odnosima sa Tajvanom iz 1979. godine, SAD su priznale da ljudi i u kontinentalnoj Kini i na Tajvanu veruju da postoji „Jedna Kina“, i da joj oba ova naroda pripadaju. Tako se Vašington sedamdesetih godina 20. veka povukao od učešća u rešavanju ovog pitanja, prepuštajući dvema „Kinama“ da to same reše.
Ali to je još uvek bilo u stvarnosti starog sveta. Danas je za SAD nezamislivo, da cela proizvodnja TSMC-a jednog dana padne pod kontrolu Pekinga. To će značiti neopoziv poraz SAD u tehnološkoj trci.
2021. godine, uz podršku Bajdenove administracije, TSMC je kupio parcelu u Arizoni, gde je počeo da gradi svoju prvu fabriku mikročipova u Sjedinjenim Državama.
Planirano je da se lansira 2024. Međutim, ovde postoji jedno upozorenje. Mnoge kompanije ne žure da otvore proizvodnju u SAD – jer je preskupo. Subvencije američke vlade mogu rešiti ovaj problem. Ali postoji jedan, ali veoma važan uslov – svaka kompanija koja tvrdi da ima takve pogodnosti mora prestati da proizvodi napredne poluprovodnike za kineske kompanije.
Međutim, postoji problem: Kina i dalje ima poteškoća u proizvodnji najnaprednijih čipova i ključni je kupac čipova tajvanskih giganata. Štaviše, Kinezi snabdevaju ostrvo preko potrebnim silicijumskim peskom za proizvodnju čipova, a u svetlu trenutnog zaoštravanja već je najavljena obustava snabdevanja.
Kako tenzije eskaliraju oko ostrva, odvija se novi krug u „tehnološkom ratu“ između Vašingtona i Pekinga. I to može biti odlučujuće.
Važno. Samo na socijalnoj mreži Vkontakte objavljujemo sve naše najbolje vesti. Na ostalim socijalnim mrežama to nećete naći jer su cenzurisane i mi ne učestvujemo u toj iskrivljenoj i lažiranoj stvarnosti. Takođe nas nađite i na Telegramu. Budite u toku, pratite nas.
Naš VKontakte kanal – https://vk.com/id718919389
Webtribune.rs
