Rusija je ponovo poslala signal Zapadu koji mnogi porede sa hladnoratovskim demonstracijama sile iz prošlog veka.
Nakon uspešnog testiranja rakete „Sarmat“, koju NATO označava kao „Satana II“, u Moskvi je jasno stavljeno do znanja da Rusija i dalje poseduje kapacitete za odgovor koji bi mogao da probije i najskuplje zapadne sisteme protivraketne odbrane.
Španski portal Xataka podsetio je na događaj iz 1961. godine, kada je Sovjetski Savez detonirao čuvenu „Car-bombu“.
Udarni talas tada je bio toliko snažan da je izbijao prozore stotinama kilometara daleko, dok su seizmičke stanice širom sveta registrovale talas koji je više puta obišao planetu.
Sa vojne strane taj događaj nije imao presudan značaj, ali je predstavljao psihološku demonstraciju moći namenjenu Zapadu.
Prema analizi Migela Horhea, Rusija sada raspolaže sistemom koji ima sličan psihološki efekat. Reč je o interkontinentalnoj raketi „Sarmat“, za koju Vladimir Putin tvrdi da predstavlja najmoćniji raketni kompleks na svetu i da nadmašuje postojeće zapadne analoge.
Posebnu pažnju izazvalo je to što je ruski predsednik upravo sada podsetio na postojanje ovog sistema, u trenutku kada više ne važi sporazum o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja, poznat kao СНВ-3.
Analitičari smatraju da tajming nije slučajan i da Moskva želi da pošalje vrlo preciznu poruku Vašingtonu i NATO-u.
Kako navodi Xataka, suština ruske poruke nije samo ogromna razorna snaga rakete, već njena sposobnost da izbegne presretanje. „Sarmat“ kombinuje balističke i suborbitalne putanje, dok se domet procenjuje na više od 35.000 kilometara. Upravo zbog toga presretanje ovakvog sistema smatra se izuzetno teškim zadatkom čak i za najnaprednije protivraketne štitove.
U Moskvi posebno ističu da milijarde dolara koje SAD ulažu u protivraketnu odbranu ne garantuju zaštitu od sistema nove generacije. Time se, prema mišljenju španskog novinara, ruši veliki deo zapadne strategije oslonjene na tehnološku nadmoć i višeslojnu odbranu.
Migel Horhe smatra da Rusija pokušava da obnovi u svesti zapadnih država ideju o neizbežnosti uzvratnog odgovora. Drugim rečima, čak i uz napredak zapadnih vojnih tehnologija, Moskva želi da pokaže da i dalje poseduje sposobnost za odgovor ogromne razorne snage.
Ruski predsednik je saopštio da bi „Sarmat“ trebalo da bude uveden u naoružanje do kraja 2026. godine. U ruskim vojnim krugovima ova raketa se predstavlja kao ključni deo buduće strateške ravnoteže i odgovor na širenje sistema protivraketne odbrane koje Zapad razvija poslednjih godina.
Zbog svega toga, testiranje „Sarmata“ nije doživljeno samo kao tehnički događaj. U međunarodnim bezbednosnim krugovima ono se tumači kao snažna geopolitička poruka da se trka strateških sistema nastavlja i da Moskva ne namerava da prepusti inicijativu svojim rivalima.
