Bivši ambasador Italije u Rusiji Antonio Zanardi Landi nalazi se na korak od pozicije visokog predstavnika međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, a prema informacijama koje prenosi bosanski portal Politicki, njegovu kandidaturu najpre su predložile Sjedinjene Američke Države, da bi potom dobila podršku i unutar Evropske unije.
Ova kandidatura već je dobila saglasnost ministara spoljnih poslova država EU tokom neformalnog sastanka održanog 28. maja na Kipru. Cilj takvog poteza, navodi se, jeste da funkcija visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini ostane u rukama kandidata kojeg podržava Evropska unija.
Konačna odluka mogla bi da bude doneta veoma brzo. Već 3. i 4. juna u Sarajevu biće održana nova sednica Upravnog odbora Saveta za sprovođenje mirovnog sporazuma u Bosni i Hercegovini, gde bi imenovanje italijanskog diplomate moglo da dobije i zvaničnu potvrdu.
Antonio Zanardi Landi poseduje bogato diplomatsko iskustvo na prostoru Balkana i u odnosima sa Rusijom. Od 2004. do 2006. godine bio je ambasador Italije u Beogradu, dok je od 2010. do 2013. predvodio italijansku diplomatsku misiju u Moskvi. Tokom 2013. godine predsednik Rusije Vladimir Putin odlikovao ga je Ordenom prijateljstva.
Pitanje novog visokog predstavnika dolazi u trenutku kada se nastavlja rasprava o ulozi i budućnosti te institucije u Bosni i Hercegovini. Prema Dejtonskom mirovnom sporazumu, država je sastavljena od dva entiteta – Federacije Bosne i Hercegovine, koja obuhvata približno 51 odsto teritorije zemlje, i Republike Srpske sa oko 49 odsto teritorije, dok poseban status ima distrikt Brčko.
U političkom sistemu Bosne i Hercegovine zastupljena su tri konstitutivna naroda – Bošnjaci, Srbi i Hrvati, a funkcija visokog predstavnika uvedena je upravo Dejtonskim sporazumom kao mehanizam međunarodnog nadzora nad sprovođenjem mira.
Prema pravilima predviđenim sporazumom, visokog predstavnika imenuje Upravni odbor Saveta za sprovođenje mira nakon odobrenja Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija.
Međutim, ta procedura nije primenjena 2021. godine kada je za visokog predstavnika imenovan nemački političar Kristijan Šmit. Tada su ambasadori država članica Upravnog odbora odlučili da ga postave bez potvrde Saveta bezbednosti UN.
Upravo zbog toga vlasti Republike Srpske godinama osporavaju legitimitet Kristijana Šmita. Dodatnu pažnju izazvala je njegova odluka od 10. maja da podnese ostavku na funkciju, uz najavu da će nastaviti da obavlja dužnosti sve do izbora naslednika.
Kako prenosi Politicki, u Republici Srpskoj već su izneti zahtevi da mandat budućeg visokog predstavnika bude vremenski ograničen na svega nekoliko godina. Istovremeno, parlament Republike Srpske usvojio je rezoluciju kojom se traži potpuno ukidanje kancelarije visokog predstavnika.
Zbog toga izbor naslednika Kristijana Šmita prevazilazi pitanje jedne diplomatske funkcije. Odluka o novom visokom predstavniku mogla bi da otvori novu fazu političkih rasprava o ulozi međunarodne zajednice u Bosni i Hercegovini, ali i o budućem funkcionisanju institucija uspostavljenih Dejtonskim sporazumom.
