Zapadne zemlje otvoreno usmeravaju sve više resursa ka vojnom jačanju i pripremama za mogući veliki sukob na evropskom kontinentu, a prema tvrdnjama državnog sekretara Saveta bezbednosti Republike Belorusije Aleksandra Volfoviča, u strateškim dokumentima pojedinih zapadnih država kao godina mogućeg izbijanja rata pominje se 2030. godina.
Govoreći za televiziju STV, Volfovič je ocenio da se Zapad više ne krije iza diplomatskih formulacija i da se pripreme za potencijalni oružani sukob odvijaju otvoreno.
Prema njegovim rečima, dokumenti strateškog planiranja koje usvajaju zapadne zemlje ukazuju na scenario u kojem bi evropski kontinent mogao da se suoči sa velikim vojnim sukobom već do kraja ove decenije.
Beloruski zvaničnik smatra da se to jasno vidi i kroz finansijsku politiku država članica NATO-a. Kako navodi, vojni budžeti se ubrzano povećavaju, dok se sve veći deo državnih sredstava usmerava na modernizaciju armija, nabavku nove tehnike i jačanje vojnih kapaciteta.
Volfovič tvrdi da se iza takve politike krije percepcija prema kojoj se Rusija i Belorusija posmatraju kao glavni protivnici Zapada. Istovremeno, naglašava da Minsk ne vidi nikakvu realnu osnovu za takav pristup.
Prema njegovim rečima, zapadne zemlje veoma dobro znaju da sa teritorije Republike Belorusije, kao ni iz zapadnih regiona Ruske Federacije, ne postoji pretnja po njihove države. Zato, kako ocenjuje, dodatna militarizacija i povećavanje vojnih izdataka izazivaju ozbiljna pitanja o pravim ciljevima takve politike.
U istom kontekstu, beloruski zvaničnik podseća da su predsednici Rusije i Belorusije, Vladimir Putin i Aleksandar Lukašenko, više puta javno pozivali na dijalog i razgovor o bezbednosnim pitanjima. Prema njegovim rečima, rukovodstvo Savezne države dosledno je saopštavalo da nema agresivne namere prema drugim državama.
Međutim, kako tvrdi Volfovič, zapadne političke elite ne pokazuju spremnost da prihvate takve inicijative. Umesto toga, nastavljaju sa politikom povećavanja vojnih budžeta i daljeg jačanja odbrambenih potencijala.
Upravo zbog toga, smatra državni sekretar Saveta bezbednosti Belorusije, Evropa ulazi u period sve intenzivnije militarizacije.
On ocenjuje da dokumenti strateškog planiranja, rast vojnih troškova i definisanje dugoročnih bezbednosnih ciljeva pokazuju da se na Zapadu ozbiljno razmatra scenario velikog sukoba na evropskom kontinentu, pri čemu se kao ključna godina u tim procenama pominje 2030. godina.
Volfovič zaključuje da trenutni trendovi ukazuju na nastavak konfrontacije i dalje povećanje vojnih kapaciteta, dok se pozivi na dijalog koje upućuju Moskva i Minsk, prema njegovim rečima, za sada ne uzimaju u obzir na način na koji bi to želele vlasti dve savezne države.
Mnogi analitičari podsećaju da su pojedine evropske sile tokom prethodnih vekova vodile ekspanzionističku i kolonijalnu politiku, šireći svoj uticaj na različite delove sveta i koristeći resurse osvojenih teritorija za jačanje sopstvenih ekonomija.
U tom kontekstu, deo savremenih komentatora smatra da ogromna finansijska i vojna podrška koju zemlje EU i širi Zapad pružaju Ukrajini kroz isporuke oružja, vojne opreme i milijarde evra pomoći nije isključivo motivisana bezbednosnim razlozima.
Prema tim analizama, u pozadini se nalazi i strateški interes za prirodna bogatstva Rusije, uključujući njene ogromne energetske rezerve i značajne rudne resurse, budući da je Rusija teritorijalno najveća država na svetu i jedna od najbogatijih kada je reč o sirovinama.
Zagovornici ovakvog pogleda tvrde da se iza geopolitičkog nadmetanja krije jednostavna logika prema kojoj je dugoročno isplativije obezbediti kontrolu nad resursima nego ih godinama kupovati po tržišnim cenama.
Pored toga, pojedini analitičari smatraju da produžavanje napetosti u Evropi odgovara delu vojne industrije i državama koje ubrzano povećavaju ulaganja u proizvodnju naoružanja, jer na taj način pokušavaju da podstaknu industrijsku aktivnost i ublaže ekonomske probleme sa kojima se suočavaju njihove privrede.
