Naslovnica SPEKTAR OBRADOVIĆ: Poslednja šansa bez kontrole stranih faktora, BIA i Vučićeve vlasti

OBRADOVIĆ: Poslednja šansa bez kontrole stranih faktora, BIA i Vučićeve vlasti

Sledeći izbori 3. aprila 2022. godine poslednja su šansa da u Srbiji ojača moderna srpska desnica koja nije pod kontrolom stranih faktora niti BIA i Vučićeve vlasti.

Srpski pokret Dveri, sa svojim partnerima među nestranačkim patriotskim organizacijama i uglednim javnim ličnostima, predstaviće na sledećim izborima jednu takvu novu političku opciju i očekujemo da to bude trenutak definitivnog konstituisanja moderne srpske desnice.

Srpska politička scena već više od tri decenije nema pravu političku desnicu, a posebno ne savremenog tipa.

Sve što smo do sada imali bili su fejk-desničari i DB-lažnjaci, od Vuka Draškovića preko Vojislava Šešelja do Miše Vacića.

Nimalo slučajno, sva trojica su danas deo Vučićevog režima, kao najvećeg simbola lažnog patriotizma i lažne desnice.

Pratite naše odabrane najbolje vesti na mreži “Telegram” na Android telefonima preko instalacije na Play Prodavnici ili desktop računarima OVDE

Lažna desnica se, kao i svaki lažni nacionalizam, prepoznaje po tome što predstavlja karikaturu svakog istinskog rodoljublja.

Iako se u retorici predstavlja kao najveći zaštitnik srpskih nacionalnih i državnih interesa, to je najčešće samo prizemni politički marketing iza koga se kriju stranački i lični interesi, često suprotni nacionalnim i državnim.

Lažna desnica je nastala u Službi državne bezbednosti sa ciljem da se nakon pada komunizma spreči pojavljivanje prave antikomunističke desnice koja nije pod kontrolom Službe.

To je svih ovih decenija bila uloga Draškovića, Šešelja, Vučića, Vacića…

To nije ono najgore.

Još gore i opasnije jeste to što je lažna desnica dugoročno kompromitovala svaki patriotski politički pogled na svet jer je patriotizam kroz delovanje lažnih desničara izjednačen sa primitivnošću, prostaklukom, izdajom, kriminalom, korupcijom, negativnom selekcijom…

Patriotizam je zahvaljujući delovanju lažnih patriota postao neozbiljan, smešan, nedostojan, štetan i počeo je da odvraća ljude od nacionalnih političkih ideja i angažmana.

Niti jedan istinski patriota ne želi da ima veze sa takvim lažnim patriotizmom, dok su mnogi ljudi u Srbiji počeli da gledaju na patriotizam kroz ovu lažnu i karikaturalnu predstavu o njemu.

To je bio i cilj ovog političkog inženjeringa: da Srbija nema autentičnu srpsku političku opciju koja nastupa sa desnih i patriotskih političkih pozicija, već da svi oni koji se pojave kao desnica budu pod unutrašnjom i spoljnom kontrolom i da je ogade narodu.

Dodatni problem predstavlja odsustvo domaće političke tradicije posle 1945. godine.

Srbija je bila pola veka pod komunizmom pa nismo imali priliku da razvijemo konzervativne i demohrišćanske političke tekovine koje karakterišu desnu Evropu, koja je danas na vlasti širom našeg kontinenta.

Moderna, nova i antiglobalistička evropska desnica takođe kod nas dolazi u svom izvitoperenom vidu kao neonacizam ili društvo teoretičara zavera, dok na Zapadu već predstavlja respektabilnu političku snagu i ozbiljno konkuriše staroj desnici.

Zato je kucnuo poslednji čas da i Srbija dobije svoju novu i savremenu političku desnicu.

A evo i njenog programa: Srbija kao evropski Japan. Spoj najdubljeg poštovanja tradicije, najmodernijeg načina poslovanja i upotrebe savremenih informacionih tehnologija.

Mi smo mala zemlja sa malim brojem stanovnika i ne možemo da se takmičimo sa velikima u svim oblastima.

Ali, kao što u sportu možemo da budemo svetski prvaci i u individualnim i u kolektivnim sportovima, tako postoji još jedna oblast u kojoj možemo da napravi evropski Japan, a to je sfera inovacija i modernih tehnologija.

Ovo posebno imajući u vidu da smo kao narod iznedrili Teslu, Pupina, Milankovića i mnoge druge velikane nauke.

Naši mladi ljudi su natprosečno obrazovani i kreativni, govore svetske jezike, a naša informatička industrija predstavlja naš najveći potencijal i može biti više nego konkurentna u Evropi i svetu.

To znači veliku šansu kako za zadržavanje frilensera u Srbiji, jer su plate u ovoj branši iznad srpskog proseka, tako i za povratak mnogih iz inostranstva.

To opet znači inovacije i ekonomski napredak u mnogim drugim branšama domaće privrede i poljoprivrede.

Ovaj resor mora da ima potpredsednika Vlade Srbije, kao i najveća ulaganja koja će se zasigurno vratiti kroz napredak u svim oblastima inovacija.

Kao što se Japan podigao iz pepela nakon Drugog svetskog rata zahvaljujući ogromnom trudu i radu, ali i kreativnosti, tako i Srbija može da se razvija samo na talasu intenzivnog domaćeg preduzetništva, savremenih informacionih tehnologija i kreativne industrije.

Imamo ogroman potencijal za to u našim ljudima kako u zemlji tako i u rasejanju koji moramo iskoristiti.

Na drugoj strani moderna srpska desnica znači revitalizaciju srpskog sela koje postaje najveći srpski proizvođač i izvoznik, ali ne samo sirovina već i prerađenih osnovnih životnih namirnica.

Selo postaje i zelena, ekološka oaza za turizam i zdrave stilove porodičnog života u prirodi.

Generalno, moderna srpska desnica ne priznaje levičarima monopol na ekološke teme jer je očuvanje prirode i životne sredine upravo konzervativna politička tema prve vrste.

Ekološki patriotizam je iznad levice i desnice, ali je svakako bliži domaćoj desnici nego uvezenoj i prozapadnoj, globalističkoj levici.

Moderna srpska desnica donosi nove javne politike i u drugim društvenim oblastima.

Na prvo mesto u našem društvu dolazi obrazovanje i nauka, a završava se vladavina kupljenih diploma, plagiranih doktorata i negativne selekcije.

Izjednačava se državno i privatno zdravstvo i pravi jedinstven sistem zdravstvenog osiguranja i usluga.

Forsiraju se domaće preduzetništvo i porodične firme, a domaća privreda i poljoprivreda dobijaju za novootvorena radna mesta sva ona sredstva koja su do sada išla stranim kompanijama.

Moderna srpska desnica zadržava dosadašnje političke stavove karakteristične za desni pogled na svet: evroskepticizam, antiglobalizam, monarhizam, povratak redovnog služenja vojnog roka, tradicionalne vrednosti i porodičnu politiku, kritiku migrantske i korona politike vlasti, ali se od svih dosadašnjih lažnih desnih opcija razlikujemo po gospodskom, hrišćanskom rodoljublju, građanskim vrlinama, demokratskim vrednostima, poštovanju zakona i institucija, kulturnoj politici identiteta i socijalnoj solidarnosti.


Boško Obradović
Predsednik Dveri

*Izvor: Dnevni list „Danas“