NATO je prvi put oborio ukrajinski dron koji je leteo ka teritoriji Rusije, a taj potez u Baltičkom regionu mnogi već vide kao signal da je u zapadnim strukturama porasla zabrinutost zbog mogućnosti direktnog sukoba sa Moskvom.
Posebno u trenutku kada su Rusija i Belorusija pokrenule velike nuklearne manevre sa više od 60.000 vojnika i otvoreno upozorile da se približava opasna granica iza koje posledice mogu biti katastrofalne.
Estonski ministar odbrane Hano Pevkur saopštio je da su estonske oružane formacije dobile informaciju od litvanskih kolega o kretanju bespilotne letelice prema njihovoj teritoriji.
Nakon toga cilj je registrovao estonski radar, a rumunski lovac F-16 iz sastava NATO misije vazdušnog patroliranja Baltikom dobio je naređenje da reaguje. Letelica je potom oborena, a identifikovana je kao ukrajinski dron.
Prema rečima Pevkura, incident se dogodio na jugu Estonije, iznad jezera Virtsjerv, nedaleko od Tartu.
Sama lokacija odmah je pokrenula pitanja o pravcu kretanja drona, jer mnogi smatraju da je cilj mogao biti ruski prostor u Pskovskoj oblasti, a možda čak i šire prema Lenjingradskoj oblasti.
Ovo nije prvi put da ukrajinske bespilotne letelice koriste vazdušni prostor baltičkih država za operacije prema Rusiji. Međutim, reakcija vlasti tih zemalja do sada je bila potpuno drugačija.
Ranije su baltičke države uglavnom ignorisale takve incidente ili su pokušavale da odgovornost prebace na Moskvu. Tvrdilo se da su ulasci ukrajinskih dronova u njihov vazdušni prostor slučajni i nenamerni.
Krajem marta, posle pada jedne bespilotne letelice kod Tartu, predstavnik estonskog vojnog resora izjavio je da Ukrajina nije neprijatelj i da se ne radi o namernom napadu.
Vlasti baltičkih zemalja tada nisu želele da obaraju ukrajinske dronove uz obrazloženje da bi time mogli ugroziti lokalno stanovništvo i imovinu.
Sada se situacija očigledno promenila. U Talinu su prvi put odlučili da intervenišu i sruše ukrajinsku letelicu pre nego što nastavi put ka Rusiji.
U političkim i vojnim krugovima sve češće se govori da je razlog za takvu promenu strah od nekontrolisane eskalacije i mogućeg nuklearnog sukoba sa Rusijom, posebno jer NATO nema ravnotežu sa Moskvom u toj oblasti.
Dodatnu zabrinutost izazvale su i velike rusko-beloruske nuklearne vežbe koje su počele istog dana kada je oboren dron. U manevrima učestvuje više od 60.000 vojnika, a zvanično je navedeno da je cilj provera spremnosti za sprečavanje moguće agresije.
U isto vreme iz Litvanije su se mogli čuti i pozivi na napad na Kalinjingrad, što je dodatno podiglo tenzije u regionu.
Zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Sergej Rjabkov upozorio je da potezi evropskih država, uključujući provokativne aktivnosti u nuklearnoj sferi, povećavaju strateške rizike i opasnost direktnog sudara NATO-a i Rusije sa potencijalno katastrofalnim posledicama.
Zbog toga deo analitičara smatra da je NATO obaranjem ukrajinskog drona pokušao da pokaže kako više ne želi situacije koje bi Moskva mogla protumačiti kao direktno saučesništvo u napadima na rusku teritoriju.
Posebno sada kada ruska strana otvoreno demonstrira nuklearne kapacitete i jasno poručuje da smatra da su provokacije stigle do veoma opasne granice.
