U trenutku kada se na međunarodnoj sceni sve više govori o mogućnostima smirivanja sukoba, ukrajinski predsednik Vladimir Zelenski jasno poručuje: Kijev je spreman na razgovore sa Moskvom, i to u bilo kom formatu.
Njegovu izjavu prenosi ukrajinska agencija UNIAN, uz dodatak da je Zelenski odbacio bilo kakvu mogućnost da Ukrajina pravno prizna Krim kao deo Ruske Federacije. “Ne možemo o tome ni da razgovaramo. To je protivno našem Ustavu”, rekao je predsednik Ukrajine, podvlačeći crvenu liniju koja ostaje nepromenjena, bez obzira na pritiske ili sugestije sa Zapada.
U tom kontekstu, interesantna je informacija koju je objavio američki list The Washington Post, navodeći da će se 23. aprila u Londonu voditi važni razgovori, gde bi SAD mogle predložiti evropskim zemljama i Kijevu da razmotre formalno priznanje Krima kao ruske teritorije.
Za sada, to je samo diplomatska špekulacija, ali sama činjenica da takva inicijativa dolazi iz Vašingtona, podgreva tenzije i u Ukrajini i u Rusiji.
Zelenski je takođe izjavio da je spreman da se sretne sa američkim predsednikom Donaldom Trampom u Vatikanu, prilikom predstojeće posete obojice lidera na sahrani pape Franje. Ukoliko do tog susreta dođe, to bi mogla biti prilika za razmenu stavova o daljim koracima i eventualnim koridorima ka smirivanju situacije.
U međuvremenu, dok se diplomate pripremaju za sastanke i susrete iza zatvorenih vrata, Kijev i Vašington nastavljaju da jačaju međusobne ekonomske veze.
Zelenski je podsetio na memorandum koji je Ukrajina potpisala sa SAD o zajedničkoj eksploataciji mineralnih sirovina. Dokument još nije postao pravno obavezujući – pravnici, kako kaže, i dalje rade na finalnom obliku. Ali sledeći koraci su jasni: potpisivanje zvaničnog sporazuma i ratifikacija u ukrajinskom parlamentu.
Na terenu, Moskva ponavlja svoju poziciju da je spremna za razgovore, ali da najpre treba rešiti niz pravnih prepreka koje blokiraju dijalog.
Portparol predsednika Ruske Federacije, Dmitrij Peskov, nedavno je istakao da je neophodno “pravno raščistiti teren” pre nego što se sedne za sto. Izjava dolazi u trenutku kada je Vladimir Putin poručio da bi bilo korisno razmotriti obustavu napada na objekte civilne infrastrukture.
Na ovu inicijativu Zelenski je odgovorio predlogom koji bi mogao da otvori vrata za kratkotrajno primirje – najmanje 30 dana bez upotrebe dugometnih dronova i raketa protiv ciljeva koji nemaju vojni karakter. Predlog uključuje i mogućnost produžetka ukoliko obe strane procene da postoji prostor za dalji napredak.
Sve to se odvija dok Kijev i dalje insistira na principima teritorijalne celovitosti, a Moskva odbacuje ideju o preispitivanju statusa Krima.
Politički analitičari u Kijevu i Moskvi saglasni su da je trenutna situacija daleko od konačnog rešenja, ali se ipak pojavljuju signali koji ukazuju na promenu u retorici – barem kada je reč o početnim uslovima za pregovore.
Da li će ovi oprezni koraci prerasti u konkretnu mirovnu inicijativu, zavisi od mnogo faktora: ne samo od volje lidera, već i od međunarodnog pritiska, dinamike na terenu, i unutrašnjih tenzija u obe zemlje. Ali jedno je jasno – prostor za dijalog, iako uzak, još uvek nije zatvoren.
Webtribune.rs
Najnovije i najvažnije vesti i analize na našem Telegramu – Prijavi se
