Dodik je poručio da je za Republiku Srpsku prihvatljiv samo novi visoki predstavnik sa jasno ograničenim mandatom i bez bonskih ovlašćenja, uz tvrdnju da bi svako novo imenovanje bez šireg međunarodnog konsenzusa bilo neprihvatljivo za Srpsku.
Predsednik SNSD-a istovremeno je najavio nastavak političke i pravne borbe protiv Kristijana Šmita, uz zahtev da vrati sav novac koji je, kako tvrdi, dobio kao nelegalno izabrani visoki predstavnik.
Govoreći o mogućem nasledniku na čelu međunarodne kancelarije u BiH, Milorad Dodik rekao je da pitanje novog visokog predstavnika za Republiku Srpsku nije presudno ukoliko se nastavi praksa izbora bez saglasnosti ključnih aktera.
Kako prenosi RTRS, Dodik smatra da bi svaki pokušaj ponovnog imenovanja po starom modelu izazvao isti odgovor iz Republike Srpske.
Prema njegovim rečima, novi visoki predstavnik mogao bi biti prihvatljiv samo ukoliko iza izbora stoji konsenzus Rusije, Kine, SAD i domaćih političkih predstavnika.
Dodik je naveo da ohrabruju poruke prema kojima bi u eventualnim razgovorima o novom kandidatu bili uključeni svi zainteresovani akteri.
Posebno je naglasio da bi mandat budućeg visokog predstavnika morao biti vremenski ograničen, na godinu ili dve dana, nakon čega bi, kako smatra, trebalo ugasiti i samu kancelariju visokog predstavnika. Uz to je ponovio stav da bonska ovlašćenja treba potpuno ukinuti.
Dodik tvrdi da se međunarodni odnos prema BiH menja još od dolaska Donalda Trampa na vlast u SAD. Podsetio je na Trampove izjave iz perioda predizborne kampanje o tome da Amerika više neće učestvovati u “izgradnji država”, ocenjujući da se to odnosi i na dosadašnji model upravljanja BiH.
“Vidite da je sve to prestalo od kada je Tramp preuzeo vlast u Americi”, rekao je Dodik, uz tvrdnju da je USAID gotovo potpuno obustavio operacije u BiH.
Istovremeno je kritikovao deo političkih struktura u Briselu, za koje kaže da i dalje pokušavaju da zadrže stari odnos prema unutrašnjim pitanjima u BiH.
Dodik tvrdi da odluke moraju ostati isključivo u rukama naroda i demokratski izabranih predstavnika, dodajući da se promena međunarodnog pristupa vidi i kroz, kako kaže, “izbacivanje” Kristijana Šmita.
Predsednik SNSD-a ponovio je da Republika Srpska neće odustati od zahteva da Šmit vrati novac koji je dobio tokom mandata, jer ga Srpska ne priznaje kao legalno izabranog visokog predstavnika.
“Nećemo odustati od njega i nastavićemo dalje da se bavimo pitanjem njegovih zloupotreba, nezakonitosti i svega drugoga”, rekao je Dodik.
Govoreći o ulozi OHR-a, Dodik je ocenio da je posle 31 godine potpuno normalno da funkcija visokog predstavnika bude ugašena. Naveo je da Dejtonski sporazum u Aneksu 10 prepoznaje samo visokog predstavnika, ali ne i kancelariju OHR kao poseban organ sa širokim ovlašćenjima.
Prema njegovoj oceni, pomoćna kancelarija ne bi trebalo da ima značaj koji je godinama imala u političkom životu BiH, zbog čega Republika Srpska insistira na zatvaranju tog poglavlja i drugačijem modelu političkih odnosa u zemlji.
