Rusija bi mogla da dobije znatno veći broj severnokorejskih vojnika za zaštitu svojih pograničnih oblasti, dok se u Kijevu razmatra kakve bi posledice takav potez mogao da ima na raspored ruskih snaga duž fronta.
Posebnu pažnju privlači mogućnost da jedinice koje sada čuvaju granicu budu prebačene na druge pravce.
Zamenik načelnika Glavne obaveštajne uprave Ukrajine Vadim Skibicki izjavio je da Severna Koreja razmatra slanje novog velikog kontingenta u Rusiju, koji bi mogao da broji do 50.000 vojnika. Njihov glavni zadatak, prema podacima ukrajinskih obaveštajnih službi, ne bi bio raspoređivanje na teritoriji Ukrajine, već odbrana ruskih pograničnih oblasti.
Ukrajinska strana tvrdi da Rusija nastavlja da povećava severnokorejski vojni kontingent na svojoj teritoriji. Od približno 8.500 severnokorejskih vojnika koji se trenutno nalaze u Rusiji formirane su četiri brigade u sastavu ruske grupacije snaga „Sever“.
Vojni ekspert i kapetan prve klase u rezervi Vasilij Dandikin rekao je za „MK“ da bi među severnokorejskim snagama u pograničnim oblastima mogli da se nađu njihovi najobučeniji borci. On je podsetio da je specijalna jedinica Severne Koreje već izvršavala zadatke u Kurskoj oblasti i ocenio da je tamo delovala veoma uspešno.
Dandikin ne isključuje mogućnost raspoređivanja severnokorejskih vojnika u Brjanskoj, Kurskoj i Belgorodskoj oblasti radi zaštite ruske granice.
Kao posebno problematično područje naveo je Brjansku oblast, gde, kako kaže, ukrajinske snage iz pravca Černigovske oblasti neprestano izvode udare na pogranična područja, dok diverzantsko-izviđačke grupe pokušavaju da pređu na rusku teritoriju.
On je naveo da na tom delu granice još nije formirana bezbednosna zona, zbog čega smatra mogućim da severnokorejske jedinice preuzmu zaštitu sektora na kojima ukrajinske snage neprekidno pokušavaju da izvode različite operacije.
Takav raspored mogao bi da ima posledice daleko izvan samih pograničnih oblasti. Dandikin ocenjuje da bi dolazak severnokorejskih snaga omogućio ruskoj vojsci da oslobodi deo svojih jedinica koje sada obezbeđuju granicu i upotrebi ih za napad na pravcima na kojima protivnik takav potez ne očekuje.
Među mogućim područjima naveo je i sektore na kojima ruske snage još nisu počele stvaranje tampon-zone. Istovremeno je ukazao na Harkovski pravac kao područje na kojem, po njegovoj proceni, postoje velike mogućnosti za dalje rusko napredovanje.
Kao jednu od važnih tačaka izdvojio je Kazačju Lopanj. Dandikin smatra da bi njeno zauzimanje ruskim snagama otvorilo direktan pravac prema Harkovu.
U tom scenariju značaj eventualnog dolaska do 50.000 severnokorejskih vojnika ne bi se prvenstveno ogledao u njihovom neposrednom angažovanju na ukrajinskoj teritoriji.
Njihovo preuzimanje dela zadataka zaštite Brjanske, Kurske i Belgorodske oblasti moglo bi da omogući ruskoj komandi da postojeće jedinice sa granice prebaci na druge sektore, uključujući pravce na kojima do sada nije pokrenuto stvaranje tampon-zone i Harkovsku oblast.
