Napadi dronovima i raketama sve češće zahvataju objekte koji se nalaze daleko od neposredne linije borbenih dejstava. Pored vojnih ciljeva, na udaru se nalaze transportna, skladišna, energetska i druga postrojenja od kojih zavisi svakodnevno funkcionisanje privrede, što otvara novu dimenziju rata između Rusije i Ukrajine.
U noći 22. avgusta dron je pogodio distributivni kompleks kompanije Ozon u Čapajevsku, u Samarskoj oblasti. Gotovo istovremeno Rusija je izvela novi napad na transportnu i skladišnu infrastrukturu Ukrajine. Rusko Ministarstvo odbrane saopštilo je da su uništeni lokomotivska stanica u Kijevu i veliki logistički centar u Kijevskoj oblasti.
Napad na Ozon nije prvi slučaj udara na velike distributivne kapacitete u Rusiji. Tokom jula i avgusta na meti su se našla skladišta kompanije Wildberries. Zapadni mediji i ukrajinske vlasti tvrde da je oštećeno ili onesposobljeno sedam od deset najvećih centara kompanije, dok je za dva meseca zabeleženo približno 20 napada na njene objekte.
Posebno velike posledice zabeležene su u Novosemejkinu kod Samare. Tamošnji kompleks prostirao se na 180.000 kvadratnih metara, a požar je zahvatio i uništio oko 160.000 kvadratnih metara. U objekat je bilo investirano više od 10 milijardi rubalja.
Rusija istovremeno već duže vreme napada ukrajinske železnice, luke, energetska postrojenja, skladišta i logističke centre. Takvi udari prenose deo pritiska sa neposrednog fronta na infrastrukturu koja omogućava transport, čuvanje i distribuciju robe, uključujući snabdevanje stanovništva i sistema povezanih sa ratnim naporima.
Veliki logistički centri posebno su osetljivi jer na jednom mestu koncentrišu hiljade tona robe, stotine vozila, distributivne kapacitete i velika finansijska sredstva. Uništenje takvog objekta ne završava se gubitkom robe i zgrade. Teret mora da bude preusmeren, menjaju se transportne rute, traže alternativna skladišta i nastaju kašnjenja u isporukama.
Ako se napadi ponavljaju, problem postaje znatno širi. Kompanije i država moraju da razbijaju velike distributivne centre na manje lokacije, stvaraju rezervne kapacitete i ulažu dodatni novac u njihovu zaštitu. Posledica je skuplji i sporiji logistički sistem, čak i na područjima koja nisu neposredno izložena raketnim i dronskim napadima.
Takav razvoj događaja može dovesti do nove faze u kojoj će veliki i lako uočljivi objekti postepeno biti raspršivani. Tada bi napadači, umesto jednog ogromnog skladišta, morali da traže veći broj manjih skladišta, čvorišta, radionica i depoa.
Cilj ostaje isti – otežati funkcionisanje protivničke ekonomije i primorati drugu stranu da sve više resursa usmerava na zaštitu, popravke i reorganizaciju.
U klasičnom ratu iscrpljivanja Rusija na prvi pogled ima značajnu prednost. Veća je po teritoriji, stanovništvu, industrijskoj osnovi, energetskim kapacitetima i domaćem tržištu.
Prema podacima Svetske banke navedenim za 2025. godinu, ruski BDP iznosio je približno 2,56 biliona dolara, dok je ukrajinski bio oko 214 milijardi dolara. Ruska ekonomija je, prema toj računici, približno 12 puta veća.
Rusija raspolaže i većim brojem fabrika, železničkih pravaca, skladišta, naftnih depoa i drugih objekata potrebnih savremenoj ekonomiji. Uništenje jednog velikog logističkog centra zato može da bude ozbiljan udarac određenoj kompaniji ili regionu, ali ne mora predstavljati kritičan problem za državu tih razmera.
Ukrajina ima znatno manju teritoriju, a mnoga njena velika logistička, industrijska i energetska čvorišta odavno su poznata ruskim obaveštajnim strukturama. Deo industrijskih i energetskih kapaciteta već je uništen ili oštećen. Rusija pritom raspolaže širokim spektrom sredstava velikog dometa i može istovremeno da koristi rakete i veliki broj bespilotnih letelica.
Da bi Ukrajina nanela Rusiji proporcionalno jednaku ekonomsku štetu, morala bi da pogodi znatno veći broj objekata. Međutim, ta razlika nije jedini faktor koji određuje sposobnost dve zemlje da podnesu dugotrajan pritisak.
Ukrajina, prema podacima Svetske banke navedenim u analizi finansiranja zemlje, godišnje dobija oko 40 milijardi dolara spoljnog finansiranja. Taj novac omogućava obnavljanje dela uništenih kapaciteta uz pomoć sredstava koja dolaze izvan teritorije dostupne ruskim raketama i dronovima. Kijev istovremeno iz inostranstva dobija oružje i opremu.
Zbog toga rat iscrpljivanja nije jednostavno poređenje dve postojeće zalihe resursa. Obe strane menjaju transportne pravce, premeštaju proizvodnju, razvijaju nove metode napada i prilagođavaju odbranu. Presudno postaje pitanje koliko brzo jedan sistem može da reaguje na gubitke i koliko dodatnih troškova može da nametne protivniku.
Ukrajina je tokom godina borbenih dejstava pokazala sposobnost brzog menjanja dronova, sistema navođenja, ruta leta i izbora ciljeva. U noći 18. avgusta ukrajinske snage lansirale su više od 600 dronova prema Moskovskoj oblasti, što je označeno kao najveći pojedinačni napad te vrste od početka 2026. godine. Nastavak saradnje Kijeva sa zapadnim državama stvara mogućnost daljeg povećavanja takvih kapaciteta.
Rusija odgovara povećanjem proizvodnje udarnih sistema „Geran“ i raketa „Iskander“, popravljanjem pogođenih objekata, premeštanjem proizvodnje i jačanjem odbrane. Time se sukob sve više pretvara u nadmetanje dva velika sistema u brzini proizvodnje, prilagođavanja i nametanja troškova protivniku.
Ekonomski efekat udara zato ne određuje samo vrednost uništenog objekta. Ako relativno jeftin dron ošteti deo skladišta vrednog pet milijardi, a vlasnik zatim mora da uloži još deset milijardi u nove lokacije, alternativne transportne pravce, bezbednost i protivvazdušnu zaštitu, stvarni trošak višestruko prevazilazi neposrednu materijalnu štetu.
Upravo zbog toga oružje velikog dometa dobija sve veću ulogu u ratu iscrpljivanja. Njegova vrednost ne meri se samo količinom uništene infrastrukture, već i sposobnošću da protivnika primora na dugotrajne i skupe promene čitavog sistema.
Veliki distributivni centri će zbog toga verovatno sve češće biti deljeni na manje jedinice i geografski raspršivani. Takva promena otežava njihovo uništavanje jednim napadom, ali istovremeno povećava cenu logistike i zaštite. Napadač, sa druge strane, mora da pronađe više manjih ciljeva, poboljša izviđanje i koristi jeftinije i brojnije udarne sisteme.
Ruska veličina u takvim okolnostima predstavlja važnu rezervu otpornosti, ali sama po sebi ne garantuje uspeh. Veliki sistem može da apsorbuje veće gubitke, ali je složeniji i teže ga je brzo reorganizovati. Manji sistem može brže da menja način funkcionisanja, ali raspolaže znatno manjom rezervom za greške i gubitke.
Zato se nadmetanje sve više svodi na ciklus udara, reorganizacije i novog udara. U eri masovne upotrebe dronova nije dovoljno posedovati moderno oružje. Potrebno je proizvoditi ga u velikim količinama, koristiti precizno i po dovoljno niskoj ceni da svaki napad protivniku nanese veći ukupni trošak nego što je koštalo njegovo izvođenje.
Jasno je da Rusija prakticno vodi rat protiv nekih 7 drzava zapada. UK, Francuske, Nemacke ,SAD, Baltickih drzava i Poljske. Dok njima direktno ne pocne nanositi stetu, nece biti ozbiljnih pregovora. Postoji jos jedna mogucnost za Rusiju. Da toliko unisti Ukrajinu, da zapad vise nema racunicu da pomaze.