Američka mornarica suočava se sa sve većim pitanjima o stanju posade nosača aviona USS Abraham Lincoln, čije je raspoređivanje na Bliskom istoku više puta produžavano.
Veterani mornarice i stručnjaci za vojno zdravstvo upozoravaju da dug boravak na moru, borbeni uslovi i neizvesnost oko povratka kući predstavljaju ozbiljno opterećenje za mornare.
Nosač sa matičnom lukom u San Dijegu isplovio je 21. novembra i prvobitno je trebalo da bude upućen ka Pacifiku, ali je preusmeren na Bliski istok nakon izbijanja američko-izraelskog rata sa Iranom.
Proveo je više od 250 uzastopnih dana na moru bez uplovljavanja u luku, dok se ukupno raspoređivanje približilo devet meseci.
Wall Street Journal objavio je da se američka vojska priprema da Linkoln zameni nosačem George Washington. Navy Times i Stars and Stripes prethodno su izvestili o nestašici zaliha i vode, problemima sa vodovodom, niskom moralu i pogoršanju mentalnog zdravlja među približno 5.000 mornara.
Opisani su i brojni pokušaji mornara da skoče preko palube i pobegnu sa broda, nakon čega je nekoliko demokratskih poslanika zatražilo odgovore od Pentagona.
Američka mornarica saopštila je da nije registrovala povećanje broja prijava samoubilačkih ideja ili pokušaja samoubistva. Priznala je da produžena raspoređivanja predstavljaju „značajan teret“ za pripadnike vojske i njihove porodice, ali navodi da su mornarima dostupni medicinski i stručnjaci za mentalno zdravlje, savetnici i sveštenici.
Zvaničnik mornarice priznao je da je rat poremetio tradicionalne centre snabdevanja, ali tvrdi da informacije sa broda potvrđuju kontinuiran pristup čistoj vodi, funkcionalnoj klimatizaciji i zdravoj hrani.
Sekretar Pentagona Pit Hegset rekao je da su uslovi na Linkolnu „potpuno pogrešno predstavljeni“ i da se svakom brodu, posadi i kapetanu obezbeđuje sve što je moguće u datim okolnostima.
Penzionisani kapetan američke mornarice Armen Kurdijan, koji je 2005. služio na USS Abraham Lincoln, opisao je nosač kao „džinovski plutajući grad“ sa oko 5.000 ljudi, na kojem se svakodnevno priprema približno 15.000 obroka.
Ipak, mornari žive u skučenim prostorima, mlađi pripadnici posade spavaju u zajedničkim otvorenim prostorijama, a tokom njegovog raspoređivanja bilo je problema sa vodovodom i pokvarenih toaleta.
„Sve se kvari na brodu“, rekao je Kurdijan. Avioni sleću na palubu stotinama puta dnevno i neprestano tresu brod, zbog čega, kako je objasnio, praktično ne postoji trenutak kada sve funkcioniše savršeno. Zarđala, prljava ili pokvarena oprema može dodatno delovati depresivno na posadu.
Kod sadašnjeg raspoređivanja Linkolna najviše ga je iznenadilo koliko dugo posada nije izašla na kopno. „To će imati negativan uticaj na ljude ako ne možete biti na kopnu neko vreme“, rekao je.
Penzionisani viceadmiral Robert Maret naveo je da tipično raspoređivanje nosača traje oko šest meseci i uključuje posete lukama, koje mornarima omogućavaju odmor van broda. Linkolnova posada takvu priliku nije imala otkako je prošlog novembra napustila San Dijego.
„Raspoređeni su veoma, veoma dugo, skoro devet meseci, i veći deo tog vremena bili su u borbenim uslovima jer su na Bliskom istoku“, rekao je Maret. Život na nosaču opisao je kao težak, veoma stresan i potencijalno opasan u ogromnom, ali skučenom okruženju.
Sličan problem zabeležen je ranije ove godine na nosaču Gerald Ford, koji se vratio kući nakon 326 dana raspoređivanja, najdužeg za jedan nosač američke mornarice od Vijetnamskog rata. Tokom te misije prijavljeni su požari i nestašica hrane.
Penzionisana kontraadmiralka Nensi Lejkor, koja je provela 35 godina u mornarici, prisetila se kako je njena posada tokom jednog raspoređivanja već odbrojavala dane do povratka kući kada se situacija promenila i brod ponovo krenuo ka Persijskom zalivu. „Još uvek se sećam koliko je bilo mentalno teško shvatiti da je datum kojeg smo se toliko držali prošao“, rekla je.
Lejkor, koju je Hegset otpustio u avgustu tokom čistke među najvišim zvaničnicima američke vojske i koja se sada kandiduje za Kongres u Južnoj Karolini, rekla je da su mornari na Linkolnu takvu neizvesnost doživeli više puta. Njihova izdržljivost, upozorila je, ne sme se koristiti kao izgovor da se od njih nastavi zahtevati više bez jasne svrhe.
Teri Tanielijan, koja je proučavala pomorska raspoređivanja i njihov uticaj na vojnike i njihove porodice, navela je da neizvesnost oko završetka misije dodatno pogoršava stres izazvan dugim razdvajanjem.
Povodom stanja na Linkolnu rekla je da je „srceparajuće“ pomisliti da se ljudi mogu osećati očajno, izolovano i bez podrške.
Prema njenim rečima, pristup psihološkoj pomoći nije dovoljan. Mornarima su potrebni dovoljno sna, mogućnost odmora i fizičke aktivnosti kako bi tokom dugotrajnog boravka na moru mogli da očuvaju opšte zdravlje.
