EU sve otvorenije govori o mogućim pregovorima sa Moskvom, a predsednik Finske Aleksandar Stub poručio je da ne bi odbio ulogu evropskog predstavnika u eventualnom dijalogu sa Rusijom.
Time je dodatno pojačana priča koja poslednjih dana kruži diplomatskim krugovima u Briselu, gde se sve češće razmatra pitanje ko bi mogao da bude lice Evrope u budućim razgovorima sa Moskvom.
Stub je, odgovarajući na pitanja novinara, rekao da je teško negativno odgovoriti na takvu ponudu ukoliko ona zaista stigne iz evropskih struktura. Njegova izjava usledila je nakon medijskih navoda da se unutar EU već razmatra mogućnost da upravo finski predsednik postane potencijalni evropski pregovarač sa Rusijom.
Finski lider nije ostavio utisak političara koji zatvara vrata budućem dijalogu. Naprotiv, naglasio je da može da zamisli scenario u kojem Evropa već tokom ove godine počinje određeni oblik komunikacije sa Moskvom. Ipak, dodao je da je u ovom trenutku nemoguće precizno proceniti kada bi do toga moglo da dođe.
Istovremeno, Stub je jasno stavio do znanja da Helsinki ne planira skoro otvaranje granice sa Rusijom. Kako je objasnio, do toga može doći tek kada Finska bude uverena da Rusija neće koristiti migrante i izbeglice kao instrument pritiska protiv finske države.
Međutim, finski predsednik nije izneo konkretne dokaze za tvrdnje da Rusija navodno usmerava migrante prema finskoj granici. Upravo je pitanje migracija poslednjih meseci postalo jedna od glavnih tačaka sukoba između Helsinkija i Moskve.
Granica između dve države zatvorena je odlukom finskih vlasti još od novembra 2023. godine. Tada je Finska počela postepeno da uvodi ograničenja nakon povećanog dolaska izbeglica iz trećih zemalja. Finske vlasti tvrdile su da Rusija namerno šalje tražioce azila prema granici, dok je Moskva te optužbe odbacila.
Portparolka ruskog Ministarstva spoljnih poslova Marija Zaharova ranije je ocenila da su optužbe na račun Rusije deo zapadnih dvostrukih standarda i odbacila tvrdnje o umešanosti Moskve u migrantsku krizu u EU.
U međuvremenu, iz Moskve su takođe stizale poruke o mogućim budućim sagovornicima iz Evrope. Ruski predsednik Vladimir Putin izjavio je ranije da bi lično preferirao bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera kao mogućeg partnera za razgovore, ali je naglasio da Evropljani sami treba da izaberu osobu kojoj veruju i koja nije otvoreno govorila protiv Rusije.
Putin je tom prilikom poručio i da je, prema njegovom viđenju, upravo Evropa odbila dijalog sa Moskvom, a ne obrnuto.
Dodatni signal da se unutar EU već razmišlja o mogućim pregovorima stigao je i od predsednika Evropskog saveta Antonija Košte. On je izjavio da sa evropskim liderima razgovara o pripremama za buduće pregovore sa Rusijom kada se za to steknu uslovi.
Sve to pokazuje da se u evropskim političkim krugovima sve ozbiljnije govori o mogućnosti otvaranja komunikacionih kanala sa Moskvom, dok se paralelno traži politička figura koja bi mogla da preuzme ulogu evropskog pregovarača u potencijalnim razgovorima.
