Napredak u razvoju veštačke inteligencije i biomedicine ponovo je otvorio raspravu o tome da li će starenje jednog dana postati proces koji može da se kontroliše.
Među najglasnijim zagovornicima takvog scenarija je futurolog i pronalazač Rej Kurcvajl, koji smatra da se medicina približava prelomnom trenutku.
Kurcvajl, koji danas ima 78 godina, ponovo je izneo svoju prognozu zasnovanu na konceptu „brzine bekstva od starenja“ (Longevity Escape Velocity). Prema toj ideji, do 2032. godine medicinske tehnologije trebalo bi da dostignu nivo na kojem će moći da nadoknade biološke promene koje organizam pretrpi tokom svake godine života.
To bi značilo da nauka više neće samo usporavati starenje, već će za svaku proteklu godinu čoveku omogućavati još jednu godinu zdravog života.
Istovremeno, Kurcvajl naglašava da takav razvoj događaja ne podrazumeva besmrtnost u doslovnom smislu. Ljudi će i dalje umirati usled nesreća, infekcija ili nasilja, ali bi smrt izazvana samim procesom starenja mogla da prestane da bude neizbežna biološka sudbina.
Glavni razlog za optimizam vidi u ubrzanom razvoju veštačke inteligencije. Kako navodi, procesi otkrivanja novih lekova i računarske biologije, koji su ranije bili spori i skupi, postaju digitalni, znatno brži i lako proširivi.
Sistemi veštačke inteligencije već mogu da analiziraju milione mogućih molekula, identifikuju terapijske mete, modeluju biološke procese i predlažu nove metode lečenja brzinom koja ranije nije bila moguća.
Zbog toga smatra da će se tempo medicinskih otkrića tokom naredne decenije značajno ubrzati, umesto da se veliki pomaci događaju jednom u nekoliko godina ili čak decenija.
Takav pristup, prema njegovim ocenama, više nije isključivo teorijska mogućnost. Poslednjih godina sprovode se klinička istraživanja metoda koje deluju na oštećene ćelije putem delimičnog reprogramiranja, razvijaju se lekovi usmereni na biološke mehanizme starenja, dok se modeli veštačke inteligencije aktivno koriste za pronalaženje novih terapijskih meta.
Ipak, većina tih istraživanja još se nalazi u ranoj fazi razvoja i obuhvata eksperimente na ćelijama i životinjama, kao i prva ispitivanja na ljudima koja su usmerena na konkretne bolesti, a ne na opšte podmlađivanje organizma.
Upravo zbog toga ostaje otvoreno pitanje koliki je jaz između produženja zdravog životnog veka i stvarnog zaustavljanja starenja. Skeptici podsećaju da je najveći rast prosečnog životnog veka tokom 20. veka ostvaren zahvaljujući vakcinaciji, antibioticima, unapređenju higijenskih uslova i smanjenju smrtnosti dece.
Nasuprot tome, poslednjih decenija rast očekivanog životnog veka u razvijenim zemljama usporava, jer je sprečavanje smrti u mlađem dobu bilo znatno lakše nego produžavanje života starijih osoba koje pate od hroničnih bolesti.
Kurcvajl je odavno upoznat sa kritikama svojih predviđanja. Stekao je reputaciju čoveka koji je uspešno predvideo velike tehnološke trendove u oblasti računarstva i interneta, ali mnogi smatraju da su njegove prognoze u biologiji previše optimistične.
Razlog je to što ljudsko telo nije računar niti procesor, već izuzetno složen živi sistem u kojem međusobno deluju geni, ćelije, imunitet, mikrobiom i faktori iz okruženja.
Zbog toga njegovo predviđanje mnogi ne tumače kao precizno određen datum, već kao pokazatelj pravca u kojem se razvija savremena nauka. U tom pristupu starenje više nije unapred zadata prirodna sudbina, već biološki proces koji se može proučavati i potencijalno menjati.
Do 2032. godine ostalo je još nekoliko godina. Ako se Kurcvajlova prognoza ostvari, čovečanstvo bi moglo da se nađe pred jednom od najvećih medicinskih revolucija u istoriji. Ukoliko se pokaže da nije bio u pravu, to će predstavljati još jednu potvrdu da je biologija daleko složenija od tehnologije.
