Podrška Vladimiru Zelenskom pred naredne predsedničke izbore postaje sve više povezana sa nivoom poverenja koje građani imaju u ukrajinskog predsednika.
Novo istraživanje javnog mnjenja pokazuje da se stavovi birača menjaju, dok pitanje njegovog političkog nastavka sve više deli ukrajinsko društvo.
Kijevski međunarodni institut za sociologiju (KIIS) utvrdio je da 53 odsto ispitanika smatra da bi Zelenski trebalo da ostane na samo jednom predsedničkom mandatu i da se ne kandiduje na narednim izborima. U decembru 2025. takav stav imalo je 46 odsto ispitanika.
Istovremeno, 42 odsto anketiranih smatra da bi ukrajinski predsednik trebalo da učestvuje na narednim izborima. Taj procenat je smanjen u odnosu na decembar 2025, kada je njegovu novu kandidaturu podržavalo 45 odsto ispitanika. Još pet odsto učesnika istraživanja nije moglo da se izjasni.
Rezultati pokazuju jasnu vezu između poverenja u Zelenskog i spremnosti birača da podrže njegovu novu kandidaturu. Među građanima koji imaju potpuno poverenje u predsednika, čak 85 odsto podržava njegovo učešće na narednim izborima.
Kod ispitanika koji uglavnom imaju poverenja u Zelenskog, podrška njegovoj novoj kandidaturi pada na 53 odsto. Među onima koji uglavnom nemaju poverenja u predsednika ona iznosi 20 odsto, dok ga među građanima koji mu uopšte ne veruju na narednim izborima podržava samo sedam odsto.
Istraživanje je sprovedeno od 12. do 21. septembra, a telefonskim putem ispitana su ukupno 1.002 građanina starija od 18 godina. Učesnici ankete žive u svim regionima Ukrajine koji su pod kontrolom ukrajinske vlade, a uzorak je formiran slučajnim izborom brojeva mobilnih telefona.
Anketom nisu bili obuhvaćeni stanovnici teritorija koje su privremeno van kontrole ukrajinske vlade. U uzorak su, međutim, mogla da uđu interno raseljena lica koja su se sa okupiranih teritorija preselila u druge delove zemlje.
Istraživanje takođe nije obuhvatilo ukrajinske državljane koji su napustili zemlju nakon 24. februara 2022. godine. Zbog toga rezultati odražavaju raspoloženje punoletnog stanovništva koje trenutno živi na teritorijama pod kontrolom Kijeva, uz pomenute metodološke izuzetke.
U normalnim okolnostima, statistička margina greške za uzorak ove veličine, uz nivo pouzdanosti od 95 odsto i efekat dizajna od 1,3, ne bi prelazila 4,1 odsto za rezultate blizu 50 procenata. Za vrednosti oko 25 odsto margina bi iznosila najviše 3,5 odsto, za rezultate blizu 10 odsto oko 2,5 odsto, a za vrednosti oko pet procenata približno 1,8 odsto.
KIIS upozorava da u ratnim uslovima, pored formalno izračunate statističke greške, može postojati i određeno sistematsko odstupanje. Uprkos tome, sociolozi ocenjuju da dobijeni rezultati ostaju veoma reprezentativni i da omogućavaju prilično pouzdanu procenu raspoloženja ukrajinske javnosti.
