Nemačka se suočava sa obaveštajnom aferom koja je pogodila sam vrh nekadašnjeg rukovodstva spoljne obaveštajne službe. Savezno tužilaštvo saopštilo je u utorak da je policija uhapsila bivšeg direktora BND-a Augusta Haninga zbog sumnje da je učestvovao u špijunaži i odavanju državnih tajni.
Haning je uhapšen u svojoj kući, dok je u Bavarskoj priveden njegov nekadašnji saradnik, identifikovan u skladu sa nemačkim zakonima o zaštiti privatnosti samo kao Manfred D.
Istražitelji sumnjaju da je Manfred D. Haningu, u zamenu za novac, predao stotine poverljivih dokumenata. Policija je pretresla imanja obojice osumnjičenih, kao i dodatne lokacije u Berlinu.
Tokom Haningovog mandata na čelu BND-a, Manfred D. bio je njegov šef kabineta. Kasnije je, sve do 2009. godine, radio pod Haningom i u nemačkom Ministarstvu unutrašnjih poslova. Tereti se za pomaganje i podržavanje pokušaja izdaje i špijunaže protiv države.
Predsednik Odbora nemačkog parlamenta za nadzor nad obaveštajnim službama Mark Henrihman izjavio je posle hapšenja da Nemačka „neće tolerisati izdaju tajni“.
August Haning vodio je nemačku spoljnu obaveštajnu službu od decembra 1998. do novembra 2005. godine. Posle odlaska iz BND-a prešao je u Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova, gde je do novembra 2009. bio državni sekretar. Ranije je radio i u Stalnom predstavništvu Savezne Republike Nemačke u Istočnom Berlinu.
Savezno tužilaštvo tereti Haninga za dela koja obuhvataju špijunažu, otkrivanje državnih tajni, pokušaj izdaje i delovanje kao agent tajne službe. Istraga koja je dovela do ovih sumnji nije, međutim, prvobitno počela zbog obaveštajnih dokumenata.
Trag je otkriven tokom postupka protiv hamburške preduzetnice Kristine Blok i drugih optuženih zbog sumnje da su silom odveli njeno dvoje dece. Blok, naslednica nemačkog lanca restorana „Blok haus“, našla se u centru istrage nakon što su njena deca, koja su živela sa ocem u Danskoj, u novogodišnjoj noći 2023/2024. odvedena u Nemačku.
Danske i nemačke vlasti istražuju okolnosti tog događaja i sumnju da su deca protiv svoje volje odvedena od oca. Tokom te istrage nemački istražitelji došli su do informacija koje su ukazivale na moguće curenje poverljivih podataka BND-a, uključujući materijale namenjene izveštavanju nemačke vlade o bezbednosnoj situaciji. To je otvorilo zasebnu istragu zbog sumnje na odavanje državnih tajni.
Hamburško pravosuđe je još u septembru 2025. pretreslo Haningovu kuću u Vestervaldu i njegove kancelarije u okviru istrage povezane sa slučajem Blok. Bild je objavio da je u jednoj firmi povezanoj sa Haningom u to vreme bio angažovan i prikriveni istražitelj, što ukazuje da je istraga o mogućoj veleizdaji mogla da počne još tada.
Razmere slučaja postale su znatno ozbiljnije kada su istražitelji došli do podataka o količini materijala kojem je Haning mogao da ima pristup.
Nemački mediji prenose da je reč o približno 2.000 poverljivih dokumenata, među kojima su bili i izveštaji pripremani za takozvanu obaveštajnu situaciju u kabinetu kancelara, odnosno redovne sastanke šefova nemačkih bezbednosnih službi.
Među dokumentima su, prema rezultatima istrage, bili izuzetno osetljivi materijali o iranskom nuklearnom programu i ruskim oružanim snagama. Bezbednosni izvori tvrde da je deo informacija nemačkim službama stigao od stranih partnerskih obaveštajnih agencija.
Takvo odavanje podataka smatra se jednim od najtežih mogućih bezbednosnih incidenata. U obaveštajnim krugovima postoji bojazan da bi strane partnerske službe mogle da izgube poverenje u BND i zbog toga ograniče razmenu informacija od ključnog značaja za nemačku bezbednost.
Prema bezbednosnim izvorima, najnoviji pronađeni dokumenti potiču iz juna 2022. godine. Istražitelji pokušavaju da utvrde kako je osumnjičeni službenik uspevao da iznosi poverljiva dokumenta iz strogo obezbeđenih prostorija BND-a.
Haning se poslednjih godina suočavao i sa ozbiljnim finansijskim problemima. Njegova penzija bila je pod prinudnom naplatom zbog sudskog spora povezanog sa njegovim angažmanom u nadzornom odboru banke u baltičkom regionu.
Ta banka je propala nakon što ju je, prema medijskim izveštajima, jedan oligarh finansijski iscrpeo. Na odgovornost su pozivani članovi nadzornog odbora, među kojima su bili Haning i bivši generalni sekretar NATO-a i nekadašnji danski premijer Anders Fog Rasmusen. Za sada nije utvrđeno da li postoji veza između Haningovih finansijskih problema i sumnji da su državne tajne prodavane za novac.
Deutsche Welle ocenjuje da je reč o „najvećem špijunskom skandalu veka u Nemačkoj koji se odvija u realnom vremenu“. Ako se sumnje protiv Haninga potvrde, slučaj bi mogao da postane jedna od najvećih obaveštajnih afera u istoriji Savezne Republike Nemačke, jer do sada nijedan tako visoko rangirani bivši državni funkcioner nije bio osumnjičen za veleizdaju.
