Uvod u novu fazu politike proširenja Evropske unije mogao bi da donese promene u načinu na koji će buduće članice pristupati evropskom bloku.
Dok se među državama članicama intenziviraju razgovori o novim pravilima, u Briselu se pripremaju sopstveni predlozi koji bi mogli da usmere dalji tok procesa.
Evropska komisija priprema predloge za reformu procesa proširenja Evropske unije, potvrdila su za Euronjuz trojica zvaničnika EU. Komisija na taj način želi da preuzme inicijativu nakon što su države članice u prethodnom periodu iznosile različite modele budućeg proširenja. Tema je ponovo dospela u vrh političke agende jer se Crna Gora približava završnoj fazi pregovora o članstvu.
Uoči strateške rasprave o proširenju i reformama na samitu lidera EU u oktobru, Evropska komisija planira da predstavi sopstvene predloge kako bi ponovo preuzela inicijativu ili, u najmanju ruku, sprečila da u potpunosti izgubi kontrolu nad raspravom. Samitu će prethoditi obilazak svih 27 prestonica država članica koji će obaviti predsednik Evropskog saveta Antonio Košta.
Portparol Evropske komisije izjavio je da je Komisija upoznata sa predlozima koje su dostavile pojedine države članice i da i sama radi na ovom pitanju. Kako je naveo, očekuje se strateška rasprava o proširenju i reformama na sastanku Evropskog saveta u oktobru.
Poslednjih nedelja države članice predstavile su više neformalnih dokumenata sa predlozima za reformu pristupnog procesa. Pet od šest osnivačkih članica Evropske unije založilo se za jačanje postojećih zaštitnih mehanizama kako bi se sprečilo, kako navode, demokratsko nazadovanje i kršenje vladavine prava, pozivajući se na iskustvo sa Mađarskom premijera Viktora Orbana.
Nemačka i Francuska predložile su model postepene integracije zemalja kandidata, koji bi omogućio da one određene koristi od članstva ostvaruju i pre formalnog prijema u EU.
Nemački kancelar Fridrih Merc ranije je izneo ideju o statusu pridruženog članstva, koji bi, između ostalog, obezbedio bezbednosne garancije Ukrajini. Većina predloga podrazumeva ograničeno članstvo bez prava glasa.
Evropska komisija je još početkom prošle godine trebalo da predstavi analizu funkcionisanja Evropske unije sa 30 ili više članica, uključujući pitanja budžeta, donošenja odluka i unutrašnje organizacije. Međutim, taj posao je tiho stavljen po strani nakon što je kandidatura Ukrajine dodatno zakomplikovala situaciju.
Pitanje reforme smatra se posebno osetljivim jer podrazumeva preraspodelu političke moći i finansijskih sredstava unutar Evropske unije. I dalje nije jasno postoji li dovoljno političke volje za sveobuhvatne promene koje bi zahtevale izmene osnivačkih ugovora EU.
Dodatnu političku neizvesnost donose predsednički izbori u Francuskoj naredne godine, na kojima se očekuje tesna trka sa kandidatom krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja. Jedan od glavnih favorita, Žordan Bardela, u više nedavnih televizijskih intervjua kategorično je odbacio mogućnost da Ukrajina postane članica Evropske unije.
Iako ostaje neizvesno kada bi mogla da bude sprovedena šira reforma procesa pristupanja, rasprava o jačanju zaštitnih mehanizama za nove članice već je u toku. Očekuje se da će predlozi Evropske komisije dodatno razviti razgovore o merama koje bi sprečile demokratsko nazadovanje država nakon prijema u Evropsku uniju.
Namera je da se izbegne situacija u kojoj bi Crna Gora, kao trenutno vodeći kandidat za 28. članicu Evropske unije, postala glavni teret rasprave. Pošto je pre nekoliko nedelja počela izrada njenog Pristupnog ugovora, postoji mogućnost da upravo ona postane svojevrsni poligon za testiranje novih pravila budućih proširenja.
Prilikom izrade novih zaštitnih mehanizama Brisel će se osloniti na ranija iskustva, pre svega na pristupni ugovor Hrvatske, koja je 2013. godine postala najmlađa članica Evropske unije.
Raniji pristupni ugovori već su sadržali zaštitne mehanizme koji su se odnosili na ozbiljne ekonomske poremećaje, kršenje pravila jedinstvenog tržišta i nedostatke u sprovođenju propisa iz oblasti pravosuđa i unutrašnjih poslova, a primenjivali su se tokom prve tri godine članstva.
Pet država osnivača Evropske unije sada predlaže strože mere, uključujući brze sankcije za moguće kršenje obaveza, suspenziju finansiranja iz fondova EU, pa čak i privremeno oduzimanje prava glasa u evropskim institucijama.
Razmatra se i mogućnost da članstvo u Evropskom javnom tužilaštvu (EPPO) postane obavezno za sve nove članice. Trenutno su 24 od 27 država članica Evropske unije deo EPPO-a, dok su Irska i Mađarska već izrazile interesovanje da mu pristupe.
Koordinator Savetodavne grupe za politike „Balkan u Evropi“ Florian Biber ocenio je da bi jačanje zaštitnih mehanizama moglo da ublaži zabrinutost država koje su tradicionalno bile skeptične prema daljem proširenju Evropske unije.
