Sin Nikolasa Madura otkrio je da je predsednik Venecuele, neposredno pre nego što su ga američki specijalci uhapsili tokom napada na Karakas, snimio oproštajnu audio-poruku u kojoj je rekao da „Venecuela nikada neće biti kolonija“.
Kako prenosi „Špigl“, poruka nikada nije poslata jer je Maduro verovao da neće preživeti napad.
Nikolas Maduro Gera rekao je da danas pokušava da ostane pribran i nastavi političku borbu za čavizam, ali priznaje da mu je najteže kada pomisli na oca koji se nalazi u zatvoru. On i njegova supruga Silija Maduro optuženi su za trgovinu narkoticima, dok njihov sin tvrdi da porodica nema nikakve veze sa drogom niti terorizmom i da je sve deo političkog procesa.
Posebno ga, kaže, brine zdravstveno stanje oca. Navodi da se Maduro godinama strogo hranio, sa mnogo povrća i malo šećera, dok sada u zatvoru uglavnom jede visoko prerađenu hranu i ugljene hidrate.
„Telefonom pokušava da nam pokaže da je snažan. Govori nam da gledamo napred i da nikome ne dozvolimo da nam oduzme sreću“, rekao je Madurov sin.
Prvi razgovor posle hapšenja dogodio se mesec dana kasnije, 5. februara. Kako je ispričao, nalazio se u Narodnoj skupštini i pripremao govor kada ga je pozvao Silijin sin i uključio spikerfon.
„Čuo sam glas mog oca kako govori: Halo? Niko? Tata je! Čuješ li me? Bio sam potpuno paralisan“, rekao je.
Dodao je da se tada povukao u deo bez video-nadzora kako bi mogao nesmetano da razgovara. Maduro mu je rekao da je dobro i da ga koleno, koje je povredio kada su ga američki vojnici oborili i prikovali za zemlju, više ne boli toliko.
Od tada, tvrdi njegov sin, razgovaraju gotovo svake večeri oko sedam časova.
Govoreći o uslovima u zatvoru, Maduro Gera kaže da je njegov otac u početku bio u samici, gde je svakog jutra sat vremena vežbao i vodio dnevnik. Posle Uskrsa prebačen je u zajedničku ćeliju sa još 18 zatvorenika, od kojih polovina govori španski, pa sa njima razgovara dok u isto vreme uči engleski jezik.
Nije, kako navodi, smešten sa poznatim ličnostima, mada tvrdi da je reper Tekaši 69 kratko vreme bio u istoj ćeliji sa njim.
Madurov sin kaže da njegov otac mnogo čita i da mu knjige šalje preko Amazona, pošto su dozvoljena izdanja sa mekim povezom. Među knjigama koje mu je poslao nalaze se venecuelanski ustav, sabrana dela Simona Bolivara, tekstovi iz metafizike, kao i Šekspirov „Hamlet“ i Eshilova „Orestija“.
Posebno emotivno govorio je o reakciji svoje dece. Ispričao je da ima sedmoro dece i da su poslednji put dedu videli 31. decembra, tokom krštenja njegove najmlađe ćerke.
„Trebalo je da se opet vidimo 3. januara, ali onda se sve dogodilo“, rekao je kroz suze.
Njegove ćerke su se, kako tvrdi, tokom noći probudile zbog eksplozija i zvukova bombi. Tada još nisu znali šta se događa.
„Rekao sam im da su hteli da eliminišu njihovog dedu, ali da su ga, hvala Bogu, samo oteli. Živ je“, ispričao je.
Deca mu danas, kaže, crtaju crteže koje porodica šalje Madurovu u Njujork.
Najpotresniji trenutak dogodio se nekoliko dana nakon hapšenja, kada je porodica dobila Madurov telefon, koji su njegovi otmičari, kako tvrdi, zaboravili u žurbi.
U telefonu je pronađena neprosleđena audio-poruka koju je predsednik Venecuele snimio tokom napada na Karakas.
„Govorio je da padaju bombe, da narod Venecuele mora nastaviti borbu i da naša domovina nikada neće biti kolonija. Bila je to oproštajna poruka. Mislio je da će umreti“, rekao je Madurov sin.
Dodao je da je njegov otac zbog bezbednosti često menjao mesta na kojima je spavao, ali da niko nije očekivao direktan napad na Karakas.
„Mislio sam da bi eventualni napad bio izveden negde drugde kako bi se otvorio prostor za pregovore“, naveo je.
On tvrdi i da su tokom operacije korišćene tehnologije kakve u Venecueli ranije nisu viđene. Priznao je da je precenio sposobnosti odbrane i potcenio američke mogućnosti.
„Znali smo da ne bismo imali kontrolu nad vazdušnim prostorom u slučaju napada, ali jedno je to znati, a drugo doživeti“, rekao je.
Na kraju razgovora za „Špigl“, Madurov sin poručio je da sada mnogo bolje razume porodice političkih zatvorenika i da smatra da je velika greška što su se godinama zatvarali u sebe.
„Moramo više da razgovaramo i da prihvatimo kritike“, zaključio je.
