Moskva je napravila potez koji bi mogao da izazove ozbiljne reakcije van granica Rusije.
Vladimir Putin potpisao je zakon kojim se dozvoljava upotreba ruske vojske radi zaštite ili oslobađanja ruskih državljana uhapšenih u inostranstvu na osnovu odluka stranih sudova, a u Moskvi taj korak predstavljaju kao odgovor na, kako tvrde, politički motivisane procese protiv Rusa širom sveta.
Prema novom zakonu, ruske oružane snage mogu biti angažovane radi zaštite građana koji su uhapšeni, pritvoreni ili procesuirani na osnovu odluka stranih ili međunarodnih tela u kojima Rusija nije učestvovala, ili čija nadležnost nije zasnovana na međunarodnim sporazumima koje je Moskva potpisala, niti na rezolucijama Saveta bezbednosti UN.
Odluka dolazi u trenutku kada rusko rukovodstvo sve otvorenije govori da zapadne pravosudne institucije koriste sudske mehanizme kao sredstvo političkog pritiska.
Predsednik Državne dume Vjačeslav Volodin ranije je ocenio da je zapadno “pravosuđe” postalo represivna mašina za obračun sa ljudima koji odbijaju da prihvate odluke evropskih zvaničnika.
Upravo zbog toga, kako je rekao Volodin, Rusija mora da učini sve kako bi zaštitila svoje građane u inostranstvu. Tu poruku sada prati i konkretan zakonski okvir koji je odobrio Putin.
Dokument predviđa da predsednik Ruske Federacije može da preduzima mere ukoliko odluke stranih ili međunarodnih tela budu ocenjene kao suprotne interesima Rusije i osnovama ruskog javnog poretka. Zakon stupa na snagu deset dana nakon zvaničnog objavljivanja.
Ovaj potez mnogi u Moskvi povezuju sa optužnicom Međunarodnog krivičnog suda u Hagu iz 2023. godine protiv Vladimira Putina zbog navodne “otmice ukrajinske dece”. Ruske vlasti tada su odbacile optužbe kao politički motivisane i poručile da taj sud nema nadležnost, navodeći da ni Rusija ni Ukrajina nisu potpisnice statuta kojim se priznaje njegov autoritet.
Tema dece iz Ukrajine ponovo je otvorena i prošle nedelje, kada je ambasador Rusije u Srbiji Aleksandar Bocan-Harčenko govorio o spiskovima koje je Kijev dostavio tokom pregovora u Istanbulu 2. juna 2025. godine.
Prema njegovim rečima, ukrajinska delegacija je tada predala spisak od 339 maloletnika za koje je tvrdila da su izgubili kontakt sa porodicama. Međutim, kako tvrdi ruska strana, provera je pokazala veliki broj netačnosti.
Bocan-Harčenko je naveo da se među imenima nalazilo 67 punoletnih osoba, kao i 22 deteta koja su živela sa roditeljima ili rođacima. Dodao je i da je 31 maloletnik pisanim putem odbio povratak u Ukrajinu.
Prema njegovim tvrdnjama, podaci za čak 152 osobe bili su nepotpuni i nedovoljni za dalju proveru, zbog čega je, kako kaže, bilo potrebno ponovo tražiti informacije od ukrajinske strane, koja ih dostavlja veoma nevoljno.
U Moskvi sada poručuju da novi zakon predstavlja dodatni mehanizam zaštite ruskih državljana u situacijama kada ruske vlasti procene da međunarodne institucije ili strani sudovi deluju mimo međunarodnog prava i interesa Rusije.
